Косовка девојка је један од најлепших и најтрагичнијих ликова српске епске традиције. Она није само симбол лепоте и нежности, већ и несебичне бриге, херојске пожртвованости и љубави која превазилази време и простор.
У народним песмама и причама, Косовка девојка је млада, невина девојка која лута Косовским пољем, проналазећи рањенике и пружајући им помоћ. Трага за својим вереним вереником Топлицом Миланом, кумом Милошем Обилићем и девером Косанчић Иваном – свима који су дали живот у легендарној бици. Туга и бол прате њену судбину јер јој витезови један по један умиру у рукама, а она остаје као жива слика патње и љубави.
Према народном предању, Косовка девојка звала се Јелица, рођена сестра знаменитог властелина Стевана Мусића из долине Ибра, који је у историји запамћен као храбар господар у месту Брвенику. Њена породица била је блиско повезана са српским кнезом Лазаром, а милосрдни Топлица Милан био је не само њен вереник, већ и побратим славног Милоша Обилића. Међутим, као и многе легенде, Косовка девојка има и свој историјски и уметнички лик.
Позната слика „Косовка девојка“ коју је 1919. године осликао Урош Предић, настала је по угледу на стварну особу – лепу Београђанку Лепосаву Станковић. Скица за ову чувену слику настајала је још 1914. године, у време када је свет потресала Први светски рат, па је дело завршено тек пет година касније. Предећеву инспирацију чинила је идеја Косовке девојке као „прве болничарке“ српског националног миља, жене која је у свом лудилу рата постала симбол милосрђа и отпора. Лепосава је тада имала двадесет година, а читав свој живот провела је у Београду, где је са поштовањем памте и данас. Она је, и у најранијим и у најкаснијим годинама, носила лепоту и племенитост које је Предић овековечио.
У једној од ретких вести о њој, лист Политика је 3. марта 1995. године пренео тужну вест о њеној смрти. Лепосава Лулик, рођена Станковић, тихо је преминула у Београду са 96 година, остављајући за собом не само породицу, већ и легенду – симбол хероизма, патње и љубави која је трајала вековима.
Косовка девојка није само митска фигура из песама. Она је живо сећање на женску снагу и храброст, на људе који су у најмрачнијим тренуцима успевали да чувају светлост у себи. Њена прича и лик и данас нас подсећају на важност људскости, саосећања и верности идеалима које треба чувати.
