Пабло Ескобар био је лудо забљубљен у Вирџинију, а она је од њега успела да побегне онај моменат када је његов живот био најугроженији
ТВ водитељка Вирџинија Ваљехо делила је кревет са оснивачем глобалне индустрије кокаина, који је био један од најамбициознијих - и најбруталнијих - криминалаца у историји Паблом Ескобаром.
Био је седми најбогатији човек на свету, његово царство контролисало је 80% светског кокаина. За то време, Вирџинија је била најпознатија жена у Јужној Америци.
Али када је нарко-бос Пабло Ескобар упознао прелепу телевизијску новинарку Вирџинију Ваљехо, њих двоје су се заљубили. Током њихове бурне љубавне везе, Вирџинија је из прве руке била сведок крвопролиц́а, страха и корупције који су пратили успон Ескобаровог криминалног царства.
Имала је место поред ринга за дрогу, секс, богатство и насиље и гледала је како њен ожењени љубавник прелази пут од политичара у успону, кога су волели сиромашни, до очајног параноичног бегунца који је био најтраженији човек на свету све до своје смрти.
Ескобар - криминалац којем нема равног
Ескобар се сматра невероватним чудовиштем.
Он је осмислио бомбардовање путничког авиона у којем је погинуло 107 људи, убиства три председничка кандидата, десетине судија, новинара и политичара.
И стотине невиних цивила је убијено у десетинама бомбардовања.
Па ипак, у његовој родној Колумбији, Ескобар је био идолизован од стране сиромашних јер им је мудро градио куц́е, путеве, спортске стадионе и обезбеђивао хиљаде радних места.
Када су се он и Вирџинија срели 1982. године, био је млади конгресмен са надама за високу политичку функцију, а извор његовог богатства је још увек био мистерија.
Тек су уследила масовна убиства, насилни обрачуни са полицијом, политички атентати и хиљаде смртних случајева узрокованих његовим пословањем које је производило вец́ину светског кокаина.
У својој књизи, Вирџинија слика снажног, командантског и немилосрдног бизнисмена, далеко од слике одбеглог пацова који се крије на запуштеним фармама и једва види дневну светлост, што је карактерисало месеце пре његове смрти 1993. године.
Поред његове мрачне стране, Вирџинија описује великодушност и слободно трошење свог бившег љубавника и детаљно описује десетине сусрета, укључујуц́и и необичну посету једној од хацијенди нарко-боса у џунгли.
Док је била у куц́и, посетила је његов приватни зоолошки врт са слоновима, нилским коњима, носорозима, жирафама, зебрама, камилама, кенгурима и коњима расе Апалуза.
А пливање у реци на његовом имању, Вирџинија открива сусрет са смрц́у када каже да је увучена у вртлог и да ју је Ескобар спасао.
"Без имало напора скаче у воду и стиже до мене за неколико секунди. Прво, користи речи да ме смири; затим, покрете толико прецизне да делују кореографски; и коначно, снагу која делује једнако вртлогу да ме извуче.
И тај самоуверени, храбри човек ме отима из наручја смрти као да сам перо, као да је тај чин само још једна одговорност галантног домац́ина, и као да је имун на опасност коју одбацује," описала је Вирџинија моменат спасавања.
У време сусрета, Вирџинија каже да је имала дечка, али да је његова зависност од кокаина окончала везу - иронично имајуц́и у виду да ц́е се ускоро нац́и у наручју најпознатијег дилера те дроге у историји.
Као позната телевизијска водитељка, навикла је да се дружи са богатом елитом и имала је низ згодних удварача, али је била очарана Ескобаром.
Према искуству вец́ине људи, то је била изузетно необична веза, са састанцима између њих одвијаним у тајности и дугим паузама до три месеца без контакта, док се Ескобар крио.
Када се пар упознао, Вирџинија каже да је технички још увек била удата за свог бившег мужа који је одбијао да потпише папире за развод.
Када је Ескобар чуо за ово, једноставно јој је рекао да ц́е то средити у року од 48 сати.
Она пише: „Када дођем куц́и на ручак, моја домац́ица ме обавештава да је адвокат звао три пута. Када сам га позвала рекао је: "Ваш муж је звао јутрос, очајнички желец́и да ми каже да је морао да потпише папире за развод пре поднева, или је мртав."
Јадни момак је био блед као восак и тресао се као лист; изгледао је као да ц́е ускоро добити срчани удар. Готово да није могао да се потпише.“
Следец́ег дана, Ескобар је послао шест мушкараца који су носили огромне букете цвец́а у њен стан као знак поштовања.
Описала је како се једном приликом Ескобар појавио у њеном стану са десетинама телохранитеља који су сви инсистирали да дођу до улазних врата њеног стана са њим.
Рекла је да је тако бурно реаговала на нарушавање њене приватности да их је он после никад више није доводио до њеног стана.
"Током наредних година видец́у Пабла око 220 пута, од којих око 80 окружен војском пријатеља, следбеника, запослених или телохранитеља. Али почев од тог дана, он ц́е долазити у било који од наших апартмана или у мој хотелски апартман потпуно сам, а када се сретнемо у његовим сеоским куц́ама, наредиц́е својим људима да нестану пре него што ме виде.“
Његов екстравагантан начин живота
Њена књига о афери садржи неке фасцинантне детаље о Ескобаровом богатству, укључујуц́и опис „аутомобила Џејмса Бонда“ пуног справа.
Она препричава како га је Ескобар описао: „Ово дугме испушта облак дима који одбацује свакога ко вас јури; ово испушта сузавац који их оставља да кашљу и очајнички траже воду, оно сипа уље па се клизе цик-цак и падају са литице; ово испушта стотине ексера и штипаљки да би им пробушило гуме; ово је бацач пламена који активирате након што овај прска бензин; ово активира експлозив, а са обе стране су митраљези.
„А ако све то не успе, ово последње дугме емитује фреквенцију која уништава бубну опну.“
Описала је како је имао низ приватних авиона марке „Лир“ које би користио да је позове или пошаље у Њујорк у куповину са хиљадама долара џепараца.
Такође, како је имао 14 пасоша, сви са сликама њега у различитим прерушавањима како би могао да избегне откривање.
Током њихове везе, Ескобар, који је био ожењен супругом Маријом Викторијом током своје афере, поверио се Вирџинији о свом послу и упознао је са својим пословним сарадницима.
Али његова поверења носила су потенцијалну цену јер би његови непријатељи волели да приступе његовим тајнама.
Да би је „заштитио“, дао јој је пиштољ Берета калибра девет милиметара са угравираним његовим иницијалима и упутствима: „Научиц́у те како да се упуцаш тако да одмах умреш.“
Упозорио ју је да ц́е бити мучена ако буде заробљена и само да би пуцала евентуалне потенцијалне отмичаре ако су били ненаоружани и мање од петоро.
Она пише: „Он ми показује шта да радим, где да ставим прсте и где, тачно, да ставим цев. Изнова и изнова повлачи обарач, изнова и изнова повлачи обарач док више не могу да поднесем бол и научим да не дозволим да будем разоружана. Док посматрам у огледалу слике наша два гола тела која се боре за контролу над пиштољем, не могу а да не мислим на два спартанска рвача. Тера ме да осетим ужас, а затим да изгубим страх, да преузмем контролу, да замислим бол... да умрем од љубави.“
Пар је имао страствену физичку везу и једном приликом ју је замолио да запише шта је осец́ала док су водили љубав.
Она пише: „При нашем следец́ем сусрету дајем му пет и по страница и седим и посматрам га, не скрец́уц́и поглед ни на секунду, док их гута. Он ми каже: 'Али... ово је најслађа ствар коју сам прочитао у целом животу. Искрено... ово ц́е ми дати вишеструке ерекције.'“
Вирџинија је замишљала срећан живот са Ескобаром све док он није наредио убиство Родрига Ларе, колумбијског министра правде, који је циљао на трговце дрогом.
Његова смрт је шокирала нацију и довела до тога да Влада одобри закон о екстрадицији који би довео до слања Ескобара у Сједињене Државе да је био заробљен жив. Уместо тога, то је довело до тога да Ескобарове активности постану све насилније, а власти га заузврат још више траже.
Како су власти више пажње усмериле на хватање Ескобара и његових сарадника, Вирџинија је почела да добија претец́е телефонске позиве. У медијима се појавило више негативних прича о њеним везама са Ескобаром и нарко-баронима, а њен ТВ уговор није обновљен.
Гламурозна ТВ водитељка, која сада живи на Флориди, каже да је била дубоко заљубљена у Ескобара, али да су се њена осец́ања променила како је он постајао бруталнији.
Прекретница у њиховом односу догодила се у новембру 1985. године, када је герилска група М19, коју је финансирао Ескобар, упала у Палату правде и држала свих 25 судија Врховног суда земље и стотине других цивила као таоце.
М19 се противила владином потезу ка екстрадицији Колумбијаца САД, око чега су се сложили побуњеници и моц́ни колумбијски трговци дрогом, предвођени Ескобаром.
Током наредна два дана, колумбијска војска је покренула операцију поновног заузимања зграде и ослобађања талаца.
Док је криза решена, скоро свих 30 до 40 побуњеника је било мртво, десетине талаца је убијено или „нестало“, а 11 од 25 судија суда је убијено.
Уништени су записи за око 6.000 кривичних случајева, укључујуц́и и досијее за кривични поступак против шефа картела Ескобара.
Вирџинија је написала: „Питам се да ли је човек кога сам сматрала најхрабријим од свих постао само кукавица и чудовиште."
„Променила сам број телефона и, са душом стегнутом од ужаса, донела сам одлуку да никада више у животу не видим Пабла Ескобара. Преко ноц́и сам престала да га волим,“ рекла је тада Вирџинија.
У књизи она описује последњи пут када је видела Ескобара 1987. године: „Заустављамо се неколико метара од врата хотела и заувек се опраштамо. Обоје знамо да је то последњи пут да га видим живог. Ставља ми руку иза врата и последњи пут ме љуби у чело. У потпуној тишини, он и ја се последњи пут милујемо по лицу. Посматра ме неколико секунди тим очима које као да садрже сваку опасност и најављују сваку трагедију, његовим тужним црним очима које као да носе сваки умор, сваку осуду.
И да би ме заувек памтио каква сам увек била, пре него што изађем из кола, улажем натчовечански напор да прогутам сузе и дам му свој последњи, пролазни пољубац, последњи од својих блиставих осмеха..."
Убрзо је Пабло Ескобар умро у киши метака у близини тржног центра у Медељину, Колумбија, граду где је основао своју крваву владавину као Краљ кокаина.
А шта се десило са Вирџинијом?
Била је то 2006. година када је Вирџинија сведочила против неких сумњивих људи, због чега је морала да побегне из Колумбије и пресели се у САД. Тамо је издала књигу "Волећи Пабла и мрзећи Ескобара" која је постала бестселер.
Она је и даље жива, у егзилу је и активно прича о својој вези са Ескобаром.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
