Без филтера, без технологије, без компликација. Није случајно што постоји Светски дан загрљаја – баш у периоду године када се еуфорија празника стишава, а зима показује своју меланхоличну страну.
Идеја овог дана настала је још осамдесетих година, са једноставном, али дубоком поруком: људи имају потребу за блискошћу, додиром и осећајем сигурности. Неколико секунди физичке близине може донети више утехе него десет порука подршке.
Позната породична терапеуткиња Вирџинија Сатир једном је рекла да су загрљаји основна емоционална потреба, једнако важна као и храна или сан. Иако бројке служе као метафора, савремена истраживања потврђују оно што тело одавно зна – није пресудан број загрљаја, већ њихова присутност и трајање.
Зашто баш 20 секунди праве разлику
Наука је овде изненађујуће јасна. Истраживања показују да загрљај који траје око 20 секунди активира лучење окситоцина, хормона повезаног са поверењем, смиреношћу и емоционалном повезаношћу. Истовремено се смањује ниво кортизола, хормона стреса, због којег тело остаје у стању напетости.
У експериментима где су људи били изложени стресним ситуацијама, попут јавног наступа, они који су претходно добили кратак, али топао загрљај од блиске особе показивали су знатно нижи ниво анксиозности. Тело се, једноставно речено, осећало сигурније.
А шта када загрљај није опција?
Занимљиво је да ефекат не долази искључиво од друге особе. Студије из Јапана показале су да и сама поза загрљаја – руке које се отварају и обавијају нешто блиско телу – може имати умирујући ефекат. У експериментима где су учесници током стресних разговора држали мекани јастук у облику људске фигуре, забележени су нижи нивои хормона стреса у поређењу са онима који су били без икаквог физичког контакта.
Порука је јасна: телу је потребан осећај подршке, чак и симболичан. Није у питању илузија, већ физиолошка реакција.
Загрљај као луксуз свакодневице
У ери у којој се луксуз редефинише, загрљај постаје један од његових најчистијих облика. Не кошта ништа, не захтева планирање, а доноси тренутни осећај присутности, смирености и повезаности. То је мали, интимни ритуал који подсећа да сигурност не долази из спољашњих статусних симбола, већ из односа.
Светски дан загрљаја није само повод за симболичан гест, већ дискретни подсетник да брига о менталном и емотивном здрављу може почети једноставно – отварањем руку. Некад је управо тих двадесет секунди довољно да се дан окрене у бољем смеру.
(Женски магазин)
БОНУС ВИДЕО
