Срби су у Краљевини СХС кришом и из ината прослављали Српску Нову годину у својим домовима најчешће, а имали су традиционалне планове за прославу.
Српска Нова година, празник је који се слави 14. јануара по грегоријанском календару. Зашто постоји овај празник и како је настао?
Већина људи зна да је ова "дупла" прослава настала након промене календара, и да је у питању "Јулијанска нова година", али када је реч о прослави у Србији, то је само делимично тачно.
Потребно је одмах на почетку разјаснити једно нетачно, а врло раширено схватање, да православци и католици славе Божић на различите датуме. Све хришћанске цркве су се сагласиле да се Божић прославља 25. децембра. Дакле, Божић у целом свету слави се истог датума, а због коришћења различитих календара, овај велики празник не слави се истог дана.
Српска православна црква, Руска, Коптска и Грузијска, као и све оне цркве које су под јурисдикцијом поменутих, Божић славе по јулијанском календару и он "пада" 7. јануара. Остале православне цркве углавном Божић славе 25. децембра. По старом јулијанском календару, 25. децембар заправо је 7. јануар. Дакле, Божић сви славимо истог датума, али због различитих календара "пада" на различите дане. Исти случај је и са Новом годином.
Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до 16. века, када су државе почеле да прелазе на грегоријански календар. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар.
Ова разлика настала је 1582. године када је, у време папе Гргура XИИИ, извршена календарска реформа. Примећено је да постоји разлика између лунарног и соларног календара, папа Гргур XИИИ је окупио научнике да установе ту разлику и утврдили су да она износи 10 дана. Тако је настао грегоријански календар.
Римљани су знали да година траје 6 сати дуже од 365 дана, али су до тада користили календар без преступних година. Због вишка се накупило 67 дана разлике, које је астроном Сосигеније додао у 46. годину пре нове ере, па је та година трајала трајала 445 дана, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаје још један дан, како не би настајала разлика. Ова реформа названа је јулијанска по цару Јулију Цезару, па је тако назван и нови календар. Датуми пролећне равнодневице били су усклађени са Сунчевим кретањем. После ове било је још неколико исправки римског календара, а од цара Константина се користи и подела на дане у недељи.
Како се астрономија даље развијала, израчунато је да Сунчева година не траје 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то јест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Јулија Цезара до 1582. године накупило десет дана разлике. Папа Гргур XИИИ је одлучио да измени дотадашњи јулијански календар.
Реформу је извршио језуитски математичар Кристофер Клавијус, који је 1582. годину скратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео је да се године пре почетка новог века (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а да свака четиристота година и даље буде преступна.
Због тога се са вековима разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на 13 дана. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог. Међутим, десет дана који су папском одлуком избачени из 1582. године остали су једини датуми који се никад нису догодили.
Према овоме, 7. јануар према јулијанском је заправо 25. децембар према грегоријанском календару, док је 13. јануар кад се слави дочек Српске Нове године заправо 31. децембар према грегоријанском лакендару. Датуми су код свих исти, али дани када ти датуми "падају" су различити због различитих календара.
У Краљевини СХС, грегоријански календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ - јулијанском календару престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин. И тако је рођена „Српска нова година“.
Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то време и прославе Нових година постају све чешће, па је међу ондашњим огласима могуће пронаћи рекламе за дочек "католичке" нове године, "православне" нове године, "српске нове године"...
Од 1923. овакви огласи доживљавају прави бум. Славље почиње на јавним местима, ресторанима и улицама иако није државни празник, као својеврсан симбол отпора према политици краља Александра Карађорђевића, да првенствено Божић и Ускрс, па и Нова година наводно штете привреди и трговини, па их треба празнавати на исти дан и то викендом тако да не би постојали губици радним данима.
Чинило се све да људи тог дана раде до касно и постојала је наредба да кафане 13. јануара морају да се затворе до 22 часа како не би стигли нигде на дочек.
Упркос томе, Срби су ипак наставили да је кришом и из ината прослављају у својим домовима најчешце. У време Краљевине СХС они који су били будни и они имућнији су имали традиционалне планове за прославу.
У наредним годинама није било виђеније београдске кафане или биоскопа који нису организовали "дупли" дочек Нове године. Иако прослава 13. никада није била званична Срби су је радо славили - весело и помало из ината.
Овај празник дочекиван је са специјалном трпезом, а у овом случају то су биле крофне, које су за децу биле предмет ишчекивања. За одрасле поред овала са крофнама налазиле су се чаше шампањца. До поноћи, у породичном окружењу, играле се сада већ заборављене игре - домине, ајнц, табланет, дарде.
И тако је Српска нова година "преживела" све до данашњих дана када је поново постала популарна и увелико постала бренд који у нашу земљу доводи све више туриста из разних крајева света.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
