Бункер је изграђен како би заштитио доживотног југословенског председника Јосипа Броза Тита и до 350 чланова његовог ужег круга у случају нуклеарног сукоба.
Смештен у брдима Коњица у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина), Титов бункер, познат и као АРК Д-0, представља један од најфасцинантнијих реликвија Хладног рата.
Подземни комплекс је изграђен како би заштитио доживотног југословенског председника Јосипа Броза Тита и до 350 чланова његовог ужег круга у случају нуклеарног сукоба.
Скривен испод наизглед обичне куће, протеже се 280 метара под земљом и заузима око 6.500 квадратних метара. У његову изградњу је уложено 4,6 милијарди долара, што је око 10 милијарди америцких долара у данасњој вредности. Грађен је у периоду између 1952. и 1979. године, а његово постојање је откривено тек 1992. године од стране тзв. Армије БиХ.
Шта је у бункеру?
Пројекат је започео 1953. године, по одлуци највишег рангираног војног командира СФРЈ. За планове су знали Тито и још петорица високих званичника - нико други није имао потпуни увид, нити познавао пуну сврху објекта.
До склоништа се стизало кроз троје тешких металних врата, свака дебљине по један метар. Састоји се од 12 међусобно повезаних блокова који укључују стамбене јединице, конференцијске сале, стратешке планерске собе и комуникационе центре.
Овај подземни град био је дизајниран да одржава живот шест месеци у случају нуклеарног рата, са напредним системима за одржавање квалитета ваздуха и температуре.
Дизајн је софистициран, а дебели зидови у облику лавиринта чувају нагласак тог времена на сигурност и тајност. Такође, вентилација је изузетна, као и игурне комуникационе собе, па чак и приватни биоскоп. Саграђено је више од 100 соба, сале за конференције, оперативни центри, а имали су чак и кабловску.
Бункер има систем за заштиту од нуклеарног удара, противпожарни систем, пет оперативних телефонских центара, затим два резервоара са 50 тона нафте, базен са 170 кубика воде, систем за снабдевање текућом и техничком водом из природног бунара који се налази у планини. Из објекта постоји и “принудни” излаз који није уцртан на мапи.
Зашто баш Коњиц?
Бункер је изграђен у близини реке Неретве која је у овом делу и дан данас питка, што би људима у бункеру омогућило да имају неометан доток воде.
Такође, узимајући у обзир тадашњу Југославију, Коњиц се налазио у центру земље, што би омогућило лакши долазак.
У близини се налазила и Фабрика мниције, а бункер су опколике планине, које би потенцијално амортизовале атомски удар.
Отворен за јавност
Бункер је 2011. године декласификован и отворен за јавност, након чега је постао права туристичка атракција. Након што је отворен за јавност, постао је једно од популарних дестинација, не само туриста, него можда пре заљубљеника у модерну историју Хладног рата. Данас функционише као комбинација музеја и изложбеног простора, у оквиру пројекта Бијенале, с циљем да се очува, документује и представи његова изузетна историјска и техничка вредност.
Бункер је могуће посетити у оквиру организованих тура које трају око два сата.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
