Бивши ФБИ агент открива пет знакова који указују на лаж, укључујући промене у понашању и физичке сигнале.
Већина лажљиваца не одаје се нервозом, већ делују смирено и уверљиво. Међутим, постоје суптилни физички сигнали који могу да укажу на неискреност, тврди Скот Тејлор, бивши агент ФБИ и некадашњи главни испитивач у Гвантанаму који је годинама проучавао технике обмане. Кључно је, каже, не тражити један специфичан тик, него пратити изненадне промене у понашању саговорника након постављеног питања. Тејлор издваја пет таквих знакова, пише Вице.
Учесталије трептање
Према Тејлору, људи у просеку трепну између 12 и 14 пута у минуту. Под стресом тај ритам може да се убрза. Неки, напротив, док лажу трепћу ређе, али након тога следи нагли низ трептаја, што истраживачи описују као компензацијски ефекат. Није потребно бројати трептаје, већ само уочити да ли њихов ритам одступа од уобичајеног понашања особе.
Сува уста
Лагање може да активира телесну реакцију на стрес, чија је једна од последица сувоћа уста.
"Када је особа неискрена, тело може појачано да лучи кортизол, хормон стреса. Он исушује уста и успорава производњу пљувачке", објашњава Тејлор. Знакови за то су облизивање усана или гласно гутање. Ипак, важно је напоменути да се исто дешава и када су људи нервозни из других разлога, па посезање за чашом воде само по себи није доказ неискрености.
Промена положаја тела
Физичко повлачење може бити реакција на непријатно питање. Тејлор наводи да треба обратити пажњу на покрете попут окретања торза у страну или спуштања браде, нарочито ако се догоде непосредно након постављеног питања.
Сигнал може бити и додиривање лица, попут трљања вилице или чела. И овде је кључна нагла промена, а не само понашање. Особа која иначе често додирује лице или косу можда то ради из навике.
Претерано убеђивање
"Ко говори истину, преноси информацију. Ко лаже, покушава да вас убеди", каже Тејлор. Лажљивци често нуде потврде које нико није тражио, на пример инсистирају да су "апсолутно" сигурни или да се "дефинитивно" сећају. Контакт очима може да постане неуобичајено интензиван јер се претерано труде да делују искрено. Пример је особа која опширно и без потребе објашњава безазленост неке ситуације.
Формалан речник
Неискреност се може испољити и у језику, који одједном постаје укочен и формалан. Тејлор истиче да људи тада често избегавају уобичајене скраћене облике, па "нисам" постаје "ја то нисам урадио". Такав речник примеренији је судници него свакодневном разговору. Лажљивци такође могу да користе речи попут "очито" или "сто посто" како би унапред осигурали ваше поверење.
Нема апсолутних показатеља
Ипак, нужан је опрез. Џои Наваро, још један бивши специјални агент ФБИ и аутор књига о невербалној комуникацији, наглашава да не постоји јединствено понашање које је само по себи сигуран знак лажи.
То потврђују и научна истраживања. Једна мета-анализа 206 студија, која је обухватила више од 24.000 испитаника, показала је да људи погађају лаж у само 54 одсто случајева. Особа која облизује усне и тврди да "није послала поруку" можда лаже, али можда је само нервозна јер се због испитивања осећа непријатно.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
