Није реткост да родитељи размишљају о томе чега ће се дете сећати из детињства и какве ће успомене понети.
Донедавно се сматрало да се деца и не сећају малтене ничега пре треће године, али стручњаци данас тврде да су дечја сећања јача и боља него што се некада мислило.
Дугорочна сец́ања која формирају можда нису потпуно поуздана, али малишани и даље могу да се сете много тога из свог раног детињства.
Ево зашто је то важно и шта родитељи могу да ураде поводом тога:
Идеја да се деца не могу ничега сетити пре 3. године је погрешна.
- Деца се често сец́ају даље у прошлост него што смо некада веровали да могу - рекла је за ХуффПост професорка која проучава јези и сећања на Меморијалном универзитету Њуфаундленда у Канади, проф. Керол Питерсон.
Неколико њених студија фокусира се на феномен познат као "дечја амнезија", односно идеју да деца (и одрасли!) памте врло мало о животу пре треће или четврте године. Деценијама су стручњаци сматрали да је дечја амнезија последица чињенице да дечји мозак једноставно није могао да формира сец́ања пре одређеног тренутка. Али, Питерсон и други истраживачи су открили да то није нужно тачно. Једна њених студија, на пример, показала је да деца која имају медицинске хитне случајеве када имају само две године – а која су интервјуисана годинама касније – могу апсолутно да се сете најважнијих ствари својих искустава. Можда их се не сец́ају тако јасно као старија деца, али сец́ања су и даље била ту.
Друге студије сугеришу да се деца са пет, шест и седам година веома добро сећају свега што им се догодило када су имали три године, али почињу да губе та сец́ања око осам или девет година.
Дакле, не постоји баш јасан консензус о томе када деца формирају трајна сећања, већ то зависи од детета. Ипак, суштина је да се деца заиста могу сећати неких ствари много раније него што мислимо.
Највише памте емоцију
- Све што је емоционално значајно, деца ц́е се се тога сец́ати - рекла је раније за ХуффПост клиничка психолошкиња из Лос Анђелеса Џени Јип.
Са друге стране, постоје и добре вести - вец́ина деце вероватно нец́е бити значајно промењена једнократним емоционалним догађајем или сец́ањем, што је посебно важно када су у питању нека емоционално тешка искуства.
-Појединачни догађаји, осим оних који су заиста трауматични, ретко имају дугорочни ефекат на емоционални и друштвени развој деце - каже клинички психолог Марк Рајнеке.
- Углавном, деца су отпорна.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
