Имате потребу да се цео дан излежавате код куће и ништа не радите... Јунг каже да то није лењост, већ вапај ваше душе!
Понекад се пробудимо одморни, пред нама је сасвим обичан дан, а ипак немамо снаге ни за шта. Не желимо да разговарамо, одговарамо на поруке, правимо планове или обављамо уобичајене обавезе. Најрадије бисмо остали код куће, легли и једноставно – ништа не радили.
Прва помисао често је: „Постала сам лења“ или „Морам да се натерам да устанем“. Међутим, према психолошким идејама Карла Густава Јунга, потреба да се повучемо из спољног света не мора увек бити знак лењости. Понекад може указивати на то да се у нама одвија процес који дуго нисмо желели да приметимо.
Зашто нам се одједном ништа не ради?
Живимо у времену у којем се стална активност често сматра доказом успеха. Ако смо заузети, имамо осећај да напредујемо. Ако желимо да успоримо, одмах почињемо да се преиспитујемо. Али није свака пауза губљење времена.
Човек може дуго да функционише по аутоматизму, да испуњава обавезе, ради оно што се од њега очекује, брине о другима и потискује сопствене потребе. А онда једног дана једноставно више нема енергије.
Управо тада потреба да се повучемо може бити знак да је унутрашњем свету потребна пажња.
1. Можда живите живот који вам више не одговара
Споља све може изгледати сасвим добро. Имате посао, обавезе, породицу и свакодневну рутину. Ипак, изнутра осећате све већу празнину и умор. Понекад проблем није у томе што премало одмарате, већ у томе што своју енергију дуго трошите на нешто што вам више није важно.
2. Можда носите неку непроживљену тугу
Губитак није само губитак особе. Можемо туговати за прекинутом везом, пропуштеном приликом, старим начином живота или верзијом себе коју смо морали да оставимо иза себе. Туга не мора увек да изгледа као плач. Некада се појави као потреба да будемо сами, да не разговарамо ни са ким и да проведемо дан у тишини.
3. Можда сте емоционално исцрпљени
Неки људи стално брину о другима, слушају туђе проблеме, покушавају да помогну и дуго размишљају о свему што се догодило. У једном тренутку психа једноставно тражи предах.
Жеља да искључите телефон, останете код куће и не видите никога не мора да значи да сте постали хладни или незаинтересовани. Можда сте само преоптерећени.
4. Можда се налазите између две животне фазе
Постоје периоди када стари начин живота више не функционише, а нови још није добио јасан облик. Тада можемо имати утисак да стојимо у месту. Не знамо шта желимо, немамо мотивацију и чини нам се да се ништа не догађа. Али управо у таквим периодима могу да настану велике унутрашње промене.
5. Можда вам недостаје простор да будете оно што јесте
Човек није створен само за обавезе. Потребни су нам креативност, игра, разговор, слобода и могућност да нешто радимо на свој начин.
Када годинама потискујемо оно што заиста желимо, може се појавити чудна врста умора коју ни сан не решава. Зато следећи пут када пожелите да проведете цео дан у кревету, немојте одмах себи рећи да сте лењи.
Питајте се: „Шта ми се заправо дешава?“
Можда вам је потребан одмор. Можда сте емоционално исцрпљени. Можда вас нешто у животу више не испуњава. А можда вам је једноставно потребно неколико сати без обавеза, телефона и туђих очекивања.
Јунгова психологија посебно је обраћала пажњу на оно што покушавамо да потиснемо и игноришемо. Понекад оно што не желимо да чујемо постане толико снажно да нас натера да застанемо.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО:
