Једна од вечитих дилема у кухињи јесте када је прави тренутак да се у тигањ сипа уље.
Да ли га треба додати одмах, док се посуда загрева или је боље најпре загрејати тигањ, па тек онда сипати уље и пратити како се разлива по дну?
Као и код многих кулинарских недоумица, не постоји једно правило које важи у свим ситуацијама. Прави поступак зависи пре свега од врсте посуђа које користите. Ево када уље треба додати одмах, а када можете да сачекате да се тигањ загреје.
Тигањ са нелепљивим премазом
Ако користите тигањ са нелепљивим премазом, уље или другу масноћу додајте пре него што укључите ринглу. Загревање празног тигања може довести до прегревања премаза и ослобађања штетних испарења, што свакако желите да избегнете.
Постоји још један разлог да уље додате на време: док се заједно са тигањем постепено загрева, масноћа може додатно да допринесе његовим нелепљивим својствима. Тако ћете лакше припремити храну без лепљења за дно посуде.
Емајлирано посуђе од ливеног гвожђа
Емајлиране тигање и шерпе од ливеног гвожђа такође не би требало загревати празне, али из другог разлога. Када се оваква посуда загрева директно на рингли без садржаја који би равномерно распоређивао топлоту, може доћи до неравномерног загревања. Због тога емајлирани слој може да се окрњи, испуца или чак потпуно оштети. До тога долази зато што се ливено гвожђе шири брже од емајла којим је обложено.
Додавање уља или друге масноће помаже да се топлота равномерније распореди по површини посуде и смањи ризик од неравномерног загревања.
Ако желите да вам квалитетна емајлирана шерпа или тигањ дуго трају, немојте их стављати на ринглу потпуно празне.
Тигањ од ливеног гвожђа без премаза
Код "обичног", неемајлираног ливеног гвожђа правила су другачија. Овакав тигањ можете загревати и без уља, јер нема емајлирани слој који би могао да попуца услед разлике у ширењу материјала.
Ипак, треба имати на уму да често излагање веома високим температурама, нарочито при припреми хране без уља, временом може да исуши површину тигања и утиче на његов заштитни слој.
Ако често користите ливено гвожђе за припрему хране без масноће, на пример за тостирање зачина или печење поврћа на јакој температури, корисно је да током хлађења премажете површину танким слојем уља. Тако ћете помоћи да тигањ задржи своја својства и остане добро заштићен.
Тигањ од нерђајућег челика
Управо око ове врсте посуђа воде се највеће расправе, чак и међу професионалним куварима.
Добра вест је да тигањ од нерђајућег челика можете прво загрејати, па тек онда додати уље, под условом да га загревате на умереној температури и не остављате предуго на рингли.
Нисте сигурни да ли је довољно загрејан? Постоји једноставан трик који можете да испробате. Накапајте мало воде на суву површину тигања. Важно је да у њему претходно нема уља ни друге масноће, јер би вода у додиру са врелом масноћом могла да вас испрска.
Ако се капљице воде крећу по површини попут малих куглица, тигањ је вероватно спреман за додавање уља. Међутим, ако вода одмах бурно цврчи и распршује се, тигањ може бити превише загрејан. У том случају склоните га накратко са рингле и сачекајте да се мало охлади.
Када је температура одговарајућа, додајте уље, сачекајте да се загреје и наставите са припремом хране.
(Ствар укуса)
БОНУС ВИДЕО
