Маринина прича је прича о храбрости, али и упозорење за све жене.
Тог 28. фебруара 2018. године Марина није могла ни да наслути шта ће се десити. Отишла је у цвећару у Земуну, где је тада радила, не знајући да ће тог дана остати непокретна.
Њен тадашњи дечко ушао је у цвећару и испалио 4 хица у њу, а затим себи одузео живот. Један од метака завршио је у њеној кичми.. Али, Маринин дух није могао да сломи - и данас она се бори да стане на своје ноге.
- Срећна сам јер сам остала жива, а надам се да ћу из колица брзо устати. Жеља ми је се туширам стојећи- рекла је Марина у интервјуу за Телеграф.
Ова лепа и храбра девојка упркос свему, не скида осмех са лица. Али, изјавила је да, када би могла да врати време, да би пријавила бившег дечка јер је он и пре него што се латио пиштоља и пуцао у њу, био насилан:
- Били смо две године заједно, од тога годину дана живели смо под истим кровом. Желим да кажем да се ниједна жена не заљубљује у насилника, већ у нежног и романтичног мушкарца. То је био и случај са мном, а онда су кренуле свађе. На почетку зашто касним са посла, после зашто нисам испеглала ствари, зашто је прашина у стану... Након једне такве расправе ударио ме је, и то не једном. На крају ме је оборио на под и коленом ми легао на груди. Видела сам да неће престати да ме удара све док се ја браним. Зато сам одлучила да спустим руке и предам му се. Тада је он престао и почео да плаче. Он ме је тукао и на крају је он плакао.
Марина је одлучила да не пријави насиље полицији. Ни родитељима није рекла шта се догодило, а модрице је прекрила шминком.
- Шминка није могла све да покрије и колегама сам рекла шта ми се догодило. Не бих могла да вам кажем зашто га нисам пријавила. Себи сам обећала да ћу отићи ако поново дигне руку на мене. И већ након два дана поново ме је ударио. Тада сам позвала мајку и брата како би ми помогли да се иселим. Њему сам саопштила да одлазим. Нисам могла ни да помислим да ће након две недеље желети да ме убије.
Марина је додала да је говорио да без ње не може да живи. Тог кобног фебруара МАрина се и даље сећа:
- Ушао је и почео да пуца. Први метак ме је погодио у бутину. Била сам свесна, али бол нисам осећала. Успела сам да га ухватим за пиштољ. Други хитац погодио ме је у вагину и завршио у глутеусу. Тада сам осетила да се нешто топло спушта низ моје бутине. Знала сам да сам рањена и да је то крв. Трећи хитац био је испод пупка и он ми је оштетио кичму. Тада сам се и онесвестила. Четврти метак је завршио у плућима и њега се не сећам. Освестила сам се када је пуцао себи у главу и пао преко мене. Полицајац у болници ми је рекао да мој бивши преминуо и да истраге неће бити.
Прочитајте још: БОЛНО САЗНАЊЕ: "Мислили смо да је врисак нашег сина био само убод крпеља, али је истина постала ТРАГИЧНА
Од тог дана, Марина је у инвалидским колицима, али и даље не губи наду и прикупља новац за операцију на Тајланду јер је то једина шанса да поново прохода. Она има снажну поруку за све жене:
-Насилника можете препознати по ситним знацима. Уколико нисте сигурни да ли је он тај, постоје стручни људи који ће вам помоћи. Немојте бити од оних које је срамота да потраже помоћ и пријаве насилника. Знам да често у Србји слушате: "Ћути, срамота је". Позив може бити и анониман.-Партнер ми је говорио да "не може да живи без мене", али нисам веровала да ће покушати да ме убије.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
