Marinina priča je priča o hrabrosti, ali i upozorenje za sve žene.
Tog 28. februara 2018. godine Marina nije mogla ni da nasluti šta će se desiti. Otišla je u cvećaru u Zemunu, gde je tada radila, ne znajući da će tog dana ostati nepokretna.
Njen tadašnji dečko ušao je u cvećaru i ispalio 4 hica u nju, a zatim sebi oduzeo život. Jedan od metaka završio je u njenoj kičmi.. Ali, Marinin duh nije mogao da slomi - i danas ona se bori da stane na svoje noge.
- Srećna sam jer sam ostala živa, a nadam se da ću iz kolica brzo ustati. Želja mi je se tuširam stojeći- rekla je Marina u intervjuu za Telegraf.
Ova lepa i hrabra devojka uprkos svemu, ne skida osmeh sa lica. Ali, izjavila je da, kada bi mogla da vrati vreme, da bi prijavila bivšeg dečka jer je on i pre nego što se latio pištolja i pucao u nju, bio nasilan:
- Bili smo dve godine zajedno, od toga godinu dana živeli smo pod istim krovom. Želim da kažem da se nijedna žena ne zaljubljuje u nasilnika, već u nežnog i romantičnog muškarca. To je bio i slučaj sa mnom, a onda su krenule svađe. Na početku zašto kasnim sa posla, posle zašto nisam ispeglala stvari, zašto je prašina u stanu... Nakon jedne takve rasprave udario me je, i to ne jednom. Na kraju me je oborio na pod i kolenom mi legao na grudi. Videla sam da neće prestati da me udara sve dok se ja branim. Zato sam odlučila da spustim ruke i predam mu se. Tada je on prestao i počeo da plače. On me je tukao i na kraju je on plakao.
Marina je odlučila da ne prijavi nasilje policiji. Ni roditeljima nije rekla šta se dogodilo, a modrice je prekrila šminkom.
- Šminka nije mogla sve da pokrije i kolegama sam rekla šta mi se dogodilo. Ne bih mogla da vam kažem zašto ga nisam prijavila. Sebi sam obećala da ću otići ako ponovo digne ruku na mene. I već nakon dva dana ponovo me je udario. Tada sam pozvala majku i brata kako bi mi pomogli da se iselim. Njemu sam saopštila da odlazim. Nisam mogla ni da pomislim da će nakon dve nedelje želeti da me ubije.
Marina je dodala da je govorio da bez nje ne može da živi. Tog kobnog februara MArina se i dalje seća:
- Ušao je i počeo da puca. Prvi metak me je pogodio u butinu. Bila sam svesna, ali bol nisam osećala. Uspela sam da ga uhvatim za pištolj. Drugi hitac pogodio me je u vaginu i završio u gluteusu. Tada sam osetila da se nešto toplo spušta niz moje butine. Znala sam da sam ranjena i da je to krv. Treći hitac bio je ispod pupka i on mi je oštetio kičmu. Tada sam se i onesvestila. Četvrti metak je završio u plućima i njega se ne sećam. Osvestila sam se kada je pucao sebi u glavu i pao preko mene. Policajac u bolnici mi je rekao da moj bivši preminuo i da istrage neće biti.
Pročitajte još: BOLNO SAZNANJE: "Mislili smo da je vrisak našeg sina bio samo ubod krpelja, ali je istina postala TRAGIČNA
Od tog dana, Marina je u invalidskim kolicima, ali i dalje ne gubi nadu i prikuplja novac za operaciju na Tajlandu jer je to jedina šansa da ponovo prohoda. Ona ima snažnu poruku za sve žene:
-Nasilnika možete prepoznati po sitnim znacima. Ukoliko niste sigurni da li je on taj, postoje stručni ljudi koji će vam pomoći. Nemojte biti od onih koje je sramota da potraže pomoć i prijave nasilnika. Znam da često u Srbji slušate: "Ćuti, sramota je". Poziv može biti i anoniman.-Partner mi je govorio da "ne može da živi bez mene", ali nisam verovala da će pokušati da me ubije.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
