Срби су једини народ на свету који слави славу, а ова традиција потиче још из средњег века од времена Светог Саве.
У част свеца заштитника дома и породице, уз свечарску трпезу неке славе смо већ прославили, а неке нам тек долазе. Било да се прославља само у кругу породице, с рођацима или пријатељима уз сечење славског колача, жито, свећу и икону светитеља, ваља испоштовати и нека неписана правила.
1. Позив за славу
Некада су се уочи славе гости обавезно позивали, и за то је био задужен неко од млађих укућана. Негде се на славу и није позивало, сматрало се да су гости увек добродошли, а одлазило се на славе по принципу узвраћања посете. Данас је позив гостију слободан избор домаћина, обично се зна круг људи који редовно једни другима иду на славе и сваке године заједно проводе тај свечани дан.
2. Поштовање домаћина
Гости ипак, према неписаном славском бонтону, треба да поштују домаћина, да се захвале на позиву, дођу тачно на време и уз добре жеље честитају дан свеца заштитника. После служења житом, гост треба да поздрави остале госте и седне на место за трпезом које је домаћин одредио. Најбоље би било да озаборавите на мобилни телефон, а за столом не подижете глас и уздржите се од непримерених тема.
3. Дворење славе
У нашем народу сачуван је и обичај дворења славе. Домаћин, на дан славе, дочекује госте и не седа док свећа гори. То чини из поштовања према светитељу кога тога дана слави и који је главни гост у његовој кући. На услузи је гостима, расположен и љубазан и као и гости, не би требало да користи мобилни телефон.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
