Живот војвоткиње Кајетане од Албе био је пун скандала и страсти, од веридбе са млађим партнером до правне битке за наслеђе
У свету аристократије, у којем се углед чувао поштовањем традиције, а породично име отварало врата најмоћнијих кругова друштва, војвоткиња од Албе била је жена која је пркосила свим правилима. Кајетана Фиц-Џејмс Стјуарт, једна од најбогатијих аристократкиња свог времена, живела је по сопственим мерилима, не марећи за туђа очекивања, године ни друштвене осуде.
Њено лице, промењено бројним естетским захватима, често је изазивало коментаре, али она никада није дозволила да је туђи погледи дефинишу. Иза необичног изгледа крила се жена снажног карактера, позната по екстравагантном стилу, бурном приватном животу и спремности да се супротстави чак и сопственој породици. А када је у 85. години одлучила да се уда трећи пут, показала је да за њу љубав и лична слобода немају рок трајања.
Од рођења је знала да припада краљевству
Рођена је 28. марта 1926. године у палати Лирија у Мадриду, у колевци која се с правом сматрала једном од најплеменитијих у Европи. Њено пуно име звучало је попут песме сажете у један једини ред: Марија дел Росарио Кајетана Алфонса Викторија Еугенија Франсиска Фиц-Џејмс Стјуарт и Силва.
То име призивало је звекет мачева шкотских краљева из династије Стјуарт, шуштање свиле шпанских великаша, па чак и шапате самог војводе од Берика, ванбрачног сина краља Џејмса ИИ.
Њен отац био је Хакобо Фиц-Џејмс Стјуарт и Фалко, 17. војвода од Албе. Мајка јој је била Марија дел Росарио де Силва и Гуртубај, маркиза од Сан Висенте дел Барка.
Кајетана је била јединица. Мајка јој је умрла када је имала само осам година. Отац јој је преминуо 1953. године, а Кајетана је постала 18. војвоткиња од Албе. Њена крв била је превише „густа” за обичног смртника. Куц́а Алба била је толико богата и утицајна да је, према легенди, њен припадник могао да препешачи Шпанију од севера до југа, а да ни у једном тренутку не крочи на туђе тло.
Током свог живота, сматрана је аристократкињом са највише титула на свету — што је чињеница коју је потврдила и Гинисова књига рекорда.
Своје детињство провела је окружена духовима својих великих предака. Прича се да се једног дана мала Кајетана, играјуц́и се у вртовима палате Дуењас у Севиљи, попела на статуу цара Карла В. Када је њена гувернанта, ужаснута, покушала да је скине одатле, девојчица се насмејала: „Пусти ме! Волим да седим на раменима историје.” Ове речи показале су се као пророчке.
Живела је раскошно и није одустајала од љубави
У младости је била муза уметницима и песницима. Витка, густе тамне косе и крупних очију, била је оличење шпанске лепоте. Сам Пабло Пикасо, очаран њеним ликом, затражио је дозволу да наслика њен портрет, али поносна војвоткиња је одбила, сматрајуц́и да би њен кубистички стил искривио њену душу. Био је то поступак жене која је свој идентитет ценила више од славе.
Кајетанин приватни живот представља низ романа достојних пера Лопеа де Веге, али одиграних на позорници 20. века.
Њен први супруг био је Педро Луис Мартинез де Ирухо и Артаскос, син војводе од Сотомајора. Био је то сјајан брак, запечац́ен не само љубављу вец́ и савезом двеју великих породица.
Венчање 1947. године постало је догађај деценије: Кајетана је блистала у чипки, а краљевска породица упутила је своје честитке. У том браку рођено је шесторо деце. Педро је био згодан, елегантан и – за њу – превише савршен.
Њихова заједница подсец́ала је на величанствену, али хладну палату, кроз чије су ходнике струјали промаји. Он је преминуо 1972. године, оставивши је као удовицу.
Њен други супруг био је Хесус Агире, језуита који је постао интелектуалац. За тадашње прилике био је то шокантан, неуједначен брак, али Кајетани то није сметало. Он јој је био сенка, секретар и љубавник. Био је то спој интелекта и древног племиц́ког порекла. Агире је управљао њеним културним наслеђем и сређивао њене архиве, али се говорило да је хладан и прорачунат. Њихов брак трајао је све до његове смрти 2001. године.
Међутим, прави скандал избио је када је она вец́ имала више од осамдесет година. Цео свет је остао без даха када је Кајетана објавила веридбу са Алфонсом Дијезом, државним службеником који је био двадесет четири године млађи од ње. Њена деца су била бесна.
Краљ Хуан Карлос ју је, према предању, у приватном разговору упитао: „Кајетана, зашто то желиш?” На шта је војвоткиња, са ватром у очима, одговорила: „Краљ можда влада Шпанијом, али моје срце не потчињава се чак ни Круни.”
Да би доказала озбиљност својих намера и осигурала будуц́ност свог изабраника, војвоткиња је почела да дели своје наслеђе деци још за живота. Била је то огромна правна битка, коју је цела земља пратила без даха. Деца, страхујуц́и да би богатство могло завршити у рукама неког „младог ловца на мираз”, приморала су је да потпише споразум о подели имовине.
Кајетана се борила као лавица. У судницама и канцеларијама нотара одлучивала се судбина 1.500 слика — међу којима су била ремек-дела Веласкеза, Гоје и Рубенса — као и земљишта, палата и породичног накита.
На свадби је заиграла фламенко
Жртвовала је милијарде због Алфонса. Венчали су се 2011. године. На свадби, осамдесетпетогодишња млада – упркос артритису и годинама – изула је ципеле и заиграла фламенко. Био је то тријумф тела над временом, тријумф жеље над конвенцијама. У то доба, њено лице је вец́ постало предмет вец́е расправе него њене титуле.
Ипак, важно је напоменути нешто што се често заборавља: Кајетана није одлазила „под нож” у потрази за вечном младошц́у. Патила је од ретког наследног поремец́аја, Мелкерсон-Розенталовог синдрома. Ово стање је узроковало отицање лица, као и деформацију усана и ткива.
Касније се појавио и хидроцефалус; 2009. године уграђен јој је посебан вентил за дренажу течности, како би се ублажиле тегобе. Операције су биле покушај да се исправе последице болести, да се лицу врати функција и људскији изглед – а не да се заустави време.
Јавност је видела само маску, затегнуту кожу и пренаглашене усне. Новине су је сурово називале „мумијом у бисерима”, али испод те маске, њене живахне, интелигентне и ироничне очи сијале су још јаче. Није се крила. Појављивала се у јавности носец́и јарке боје од перја, хаљине у боји фуксије и са бујном седом косом, коју је бојила у најнезамисливије нијансе.
Свој изглед претворила је у перформанс, у провокацију, у симбол пркоса. Њено богатство било је немерљиво. У њеним кутијама за накит налазили су се смарагди за које се говорило да су припадали царици Еуженији, као и бисери које су носиле шпанске краљице. Ипак, њена права страст нису били драги каменови, вец́ – зидови.
Раскошна имовина контраверзне војвоткиње
Палата Лирија у Мадриду њена је главна резиденција. У њој се налази галерија портрета војводске породице са делима мајстора као што су Тицијан, Ван Ло, Менгс, Гоја и Федерико де Мадразо, затим збирка примењене уметности, као и архив који чува краљевске, племиц́ке и колонијалне документе.
Ова грађа обухвата више од 9.000 књига (укључујуц́и прво издање „Дон Кихота”) и рукописа (међу којима су Алба Библија, папске буле из Ватикана, тестамент шпанског краља Филипа ИИ, као и писма Кристофера Колумба, Тицијана и Русоа).
Палата Дуењас у Севиљи — утонула у зеленило, испуњена мирисом поморанџи и поезијом Антонија Мац́ада. И, наравно, дворци расути широм земље попут шаховских фигура на мапи Шпаније. Поседовала је земљу величине мале државе, а спавала у малој соби, окружена књигама и сликама — као да се плашила да ц́е се изгубити у сопственој грандиозности.
Кајетана од Албе преминула је 20. новембра 2014. године у Севиљи, у 88. години живота. Отишла је упамц́ена — за неке као карикатура племства, а за друге као последња истинска аристократкиња која је живела по сопственим правилима. Била је удата за војводу, свештеника и скромног државног службеника.
Играла је на сопственом венчању у 85. години, тужила сопствену децу због љубави и трошила читава богатства на необичне хирове.
Војвоткиња од Албе била је много више од пуког сведока једног минулог доба. Она је била његов последњи, најживописнији, надреалан и крајње упечатљив аутопортрет, насликан преко строгих портрета њених предака. А у том хаосу боја, бора и дијаманата крила се суштинска истина њеног живота: слобода вреди више од било каквог блага. И иза те маске, која је тако често била предмет исмевања, крила се жена која се није борила против старости, вец́ против болести — и која је до самог краја остала доследна себи.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
