Према неким проценама Острог годишње посети око 600.000 верника, а ово никако не смете да радите кад кренете пут овог манастира.
Данашњи дан Српска православна црква посвећује чудотворцу - Светом Василију Острошком. Мошти овог чудотворца чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година, и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Манастир Острог, урезан у стену високо изнад долине Зете, важи за једно од најсветијих места православља. Сваке године ову светињу посети више од 600.000 људи, у потрази за утехом, исцељењем и благодатима које се, како верују, излију пред моштима Светог Василија Острошког.
Али један обичај који се тиче повратка из манастира посебно је важан – и многи верници га строго поштују.
Једно правило које морате знати пре одласка
Народно веровање каже да са Острога не смете ништа понети што није освећено, па чак ни каменчић или цвет као успомену. Сматра се да оно што припада светињи – остаје у светињи. Ко прекрши ово неписано правило, верује се, ризикује да "понесе" терет, уместо благослова.
Оно што се сме узети јесу освештано уље из кандила, вода и тамјан које верници могу набавити у манастирској продавници. То су дарови који носе благослов, а не обични сувенири.
Чарапе за светитеља и дарови за друге
Посебан обичај међу верницима јесте да се Светом Василију на дар донесу вунене чарапе – јер легенда каже да он сваке ноћи обилази манастир, па му ујутро монаси проналазе трагове на чарапама.
Многи са собом понесу ствари својих ближњих који нису могли да дођу – мараму, мајицу, крстић – остављају их поред светитељевог кивота да преноће у светињи, а потом их носе онима којима су намењени, верујући да ће им донети утеху и снагу.
На Острог се не иде кад ви хоћете – него када вас Свети Василије позове
Још једно снажно веровање јесте да се одлазак на Острог не планира дуго унапред. Кажу: „На Острог се не иде кад ти хоћеш, него кад те Свети Василије позове.“ Зато многи верници не причају другима да ће кренути, нити заказују, већ иду срцем – изненада, када их нешто изнутра позове.
За оне који не нађу место у конаку, манастир пружа скромна ћебад, а спавање под ведрим небом испред светиње верници описују као искуство које се не заборавља – мир, тишина и осећај присуства нечег вишег.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
