Prema nekim procenama Ostrog godišnje poseti oko 600.000 vernika, a ovo nikako ne smete da radite kad krenete put ovog manastira.
Današnji dan Srpska pravoslavna crkva posvećuje čudotvorcu - Svetom Vasiliju Ostroškom. Mošti ovog čudotvorca čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori kao velika svetinja, više od 300 godina, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Manastir Ostrog, urezan u stenu visoko iznad doline Zete, važi za jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja. Svake godine ovu svetinju poseti više od 600.000 ljudi, u potrazi za utehom, isceljenjem i blagodatima koje se, kako veruju, izliju pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog.
Ali jedan običaj koji se tiče povratka iz manastira posebno je važan – i mnogi vernici ga strogo poštuju.
Jedno pravilo koje morate znati pre odlaska
Narodno verovanje kaže da sa Ostroga ne smete ništa poneti što nije osvećeno, pa čak ni kamenčić ili cvet kao uspomenu. Smatra se da ono što pripada svetinji – ostaje u svetinji. Ko prekrši ovo nepisano pravilo, veruje se, rizikuje da "ponese" teret, umesto blagoslova.
Ono što se sme uzeti jesu osveštano ulje iz kandila, voda i tamjan koje vernici mogu nabaviti u manastirskoj prodavnici. To su darovi koji nose blagoslov, a ne obični suveniri.
Čarape za svetitelja i darovi za druge
Poseban običaj među vernicima jeste da se Svetom Vasiliju na dar donesu vunene čarape – jer legenda kaže da on svake noći obilazi manastir, pa mu ujutro monasi pronalaze tragove na čarapama.
Mnogi sa sobom ponesu stvari svojih bližnjih koji nisu mogli da dođu – maramu, majicu, krstić – ostavljaju ih pored svetiteljevog kivota da prenoće u svetinji, a potom ih nose onima kojima su namenjeni, verujući da će im doneti utehu i snagu.
Na Ostrog se ne ide kad vi hoćete – nego kada vas Sveti Vasilije pozove
Još jedno snažno verovanje jeste da se odlazak na Ostrog ne planira dugo unapred. Kažu: „Na Ostrog se ne ide kad ti hoćeš, nego kad te Sveti Vasilije pozove.“ Zato mnogi vernici ne pričaju drugima da će krenuti, niti zakazuju, već idu srcem – iznenada, kada ih nešto iznutra pozove.
Za one koji ne nađu mesto u konaku, manastir pruža skromna ćebad, a spavanje pod vedrim nebom ispred svetinje vernici opisuju kao iskustvo koje se ne zaboravlja – mir, tišina i osećaj prisustva nečeg višeg.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
