У Београду се кафа пије више од 500 година! Често се у кафићима чује "може једна турска", а мало ко зна да је обичај испијања овог напитка у престоницу стигао са освајањем Београда далеке 1521. године и Сулејманом Величанственим.
Данас је шољица кафе постала обавезна у свакодневном животу, уз њу се многи буде и започињу дан, праве предах од обавеза, друже се са пријатељима. Иако поједини народи кафу попију за пар минута, у нашој земљи ово је ипак ритуал који подразумева релаксацију, а не недостају ни народна веровања везана за овај напитак.
Завод за заштиту споменика културе Београда прошле године је организовао у склопу манифестације "Дани Београда" и шетњу кроз коју су Београђане упознали са историјом града. Они који су имали среће и пријавили се за ову шетњу били су у прилици да прошлог маја уз стручњаке из Завода сазнају нешто више баш о испијању кафе у Београду.
Пут кафе није тако често помињан, али једно је сигурно - Београд је био важна станица на том путу. Из своје постојбине у Етиопској висоравни, биљка кафе пренета је на Арабијско полуострво око деветог века, где је почело њено узгајање.
Војска Сулејмана Величанственог након три безуспешна покушаја, ипак је 1521. године успела да освоји престоницу.
Настањивање отоманске војске у Београд значило је и доношење нових обичаја. Спремање црног напитка од пржених и самлевених зрна кафе било је једно од њих. Овај ритуал и данас је дубоко укорењен у нашем народу.
- Око 1000. године започето је припремање овог напитка на начин који ми данас познајемо, и то баш на Арабијском полуострву - прича за "Новости" виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе Београда и етнолог Ана Сибиновић.
- Арапи су брижно чували тајну узгоја кафе и њено припремање. За сваки покушај кријумчарења саднице кафе била је предвиђена смртна казна. Профит од продаје ових зрна био је огроман, а центар трговине постала је јеменска лука Мока, по којој је названа једна врста напитака од кафе. Крајем 15. века захваљујући путницима кафа се проширила и на Блиски исток и Африку.
Током векова постала је културна баштина, а нема места на планети где се овај напитак не пије. "Једна шољица кафе може створити 40 година пријатељства" стара је турска изрека, а многи љубавни састанци, пријатељства и послови започели су баш уз мирис црне кафе. У скоро свим домаћинствима гостима као знак добродошлице нуди се кафа. Иако на овај начин угостимо некога, "сиктеруша" је ту да некоме поручимо да је време за растанак.
Осим што је испијање кафе свакодневни ритуал, током векова за њу су почела да се везују и многобројна народна веровања. Старији ће младој девојци која добро скува кафу рећи да је спремна за удају. У појединим деловима наше земље користи се чак и за магијске ритуале.
Кафа као незаобилазни део сваког разговора
Од тих „дорћолских почетака“ до данашњих, модерних времена, кафа је у Србији прешла дуг пут. Прешла, и на том путу постала незаобилазни део свакодневног живота.
Негде током 19. века из мушког се проширила и на женски свет – даме из грађанских слојева друштва у то време почеле су да организују седељке у својим салонима, друже се са пријатељицама, разговарају и испијају кафу. Тада овај напитак добија ону, данас тако препознатљиву димензију – причу и опуштање уз шољицу дивног, топлог напитка, пише Историјски забавник.
Забележено је да се испијање кафе као део друштвеног догађаја први пут помиње у документу из 1892/93 из Смедерева где је, у летњиковцу династије, краљица Наталија Обреновић приредила пријем.
Уз кафу се разговарало, преговарало и договарало. Она се испијала полако, „натенане“ и тако да се ужива у сваком тренутку. А, тако је и данас, и после више од 5 векова, традиција испијања кафе у Србији наставља да живи…
(Н портал)
БОНУС ВИДЕО
