Српска православна црква и верници славе данас Светог Преподобног Аврамија Затворника
Свети Преподобни Аврамије Затворник био је малоазијски хришћански испосник и монах. Овај светац поштује се као овчар, односно заштитник оваца и ситне стоке.
Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву и био велики верник. Родитељи су му били веома побожни људи и пожелели су да ожене свог сина, па су му нашли девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али је на крају пристао.
Предање каже да је седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он отишао из града, удаљио се у самоћу и "предао подвигу, прослављавши Бога".
"Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар", пише у црквеним календарима за овог свеца.
"Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци".
Међутим, морао је да прихвати и остане неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.
Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих.
Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе био је да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Вратио је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године, а умро је 360 године у 70 години.
Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском односно 11. новембар по грегоријанском календару. У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.
Аврамијевдан је и крсна слава неких српских породица.
Због његовог начина живота, сви верници данас морају да истрпе недаће са којима се сусретну, да буду стрпљиви и да верују да ће им овај светац помоћи да преброде све што их мучи.
