Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
светац

Данас славимо СВЕТОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ: О његовим чудима се и данас прича

Српска православна црква данас слави Преподобног Прохора Пчињског

1698759998_83b48d0261e97989b95c700a38aa0acd1c937ad0.jpg
Фото: СПЦ
Oglas

Први дан након Лучиндана и први дан новембра, Српска православна црква и велики број њних верника слави као крсну славу у част Светог Прохора Пчињског. Ова празник је и манастирска слава једног од највећих манастира на југу Србије, Преподобног Прохора Пчињског, који је основан пре више од 950 година.

Бурна историја манастира Свети Прохор Пчињски чува сећања на чуда која су се, према веровањима, дешавала испред моштију свеца. Болесни су оздрављивали, несрећни налазили мир, молитве нероткиња услишене и оне благословљене породом, па се на данашњи дан велики број верника упућује ка овом манастиру како би њихове молитве биле услишене.

Ко је био Преподобни Прохор Пчињски?

О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама.

Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.

Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: “Ти си заборавио мене старца”. Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.

Према веровању, још тада су почела да се дешавају чуда. Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.

Народна веровања и обичаји

Свети Прохор Пчињски је једини светитељ у Српској православној цркви који непрестано точи свето миро из светих моштију. Многи верници долазе да се поклоне свецу и виде ово чудо.

Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело. Монаси манастира воле да чују и забележе утиске верника, моле се за њих и њихове породице.

МОЛИТВА ЗА ИСЦЕЉЕЊЕ

Велику победу храбро си показао, оностраном божанском љубављу разгоревши се, цара пролазног и све красоте презрео си, на гори Козачкој настанивши се, са ње на небеса отишао си к Цару царева, Прохоре: моли се непрестано за све нас.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas