Oglas
· · Komentari: 0
svetac

Danas slavimo SVETOG PROHORA PČINJSKOG: O njegovim čudima se i danas priča

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnog Prohora Pčinjskog

1698759998_83b48d0261e97989b95c700a38aa0acd1c937ad0.jpg
Foto: SPC
Oglas

Prvi dan nakon Lučindana i prvi dan novembra, Srpska pravoslavna crkva i veliki broj njnih vernika slavi kao krsnu slavu u čast Svetog Prohora Pčinjskog. Ova praznik je i manastirska slava jednog od najvećih manastira na jugu Srbije, Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji je osnovan pre više od 950 godina.

Burna istorija manastira Sveti Prohor Pčinjski čuva sećanja na čuda koja su se, prema verovanjima, dešavala ispred moštiju sveca. Bolesni su ozdravljivali, nesrećni nalazili mir, molitve nerotkinja uslišene i one blagoslovljene porodom, pa se na današnji dan veliki broj vernika upućuje ka ovom manastiru kako bi njihove molitve bile uslišene.

Ko je bio Prepodobni Prohor Pčinjski?

O pustinjaku Prohoru Pčinjskom se zna da je živeo početkom 11. veka. Još kao mladić otišao je u isposništvo, prvo u nagorički kraj a zatim je utočište našao na planini Kozjak. Legende kažu da nije video ljudsko biće više od 30 godina, sve do susreta sa budućim vizantijskim carem Romanom Četvrtim Diogenom koji je lovio u kozjačkim šumama.

Sledeći ranjenu srnu, vizantijski plemić je pukim slučajem stigao do pećine monaha Prohora, a ovaj mu je tada prorekao da će postati car.

Možda bi i Diogen zaboravio na ovaj slučajni susret i proročanstvo isposnika iz pećine da mu se, kada je zaista seo na carski tron, u snu nije javio Prohor i rekao mu prekorno: “Ti si zaboravio mene starca”. Car tada odlazi na Kozjak i traži pećinu gde su se sreli. Naći će je tek posle duge potrage, a u njoj i posmrtne ostatke starca koji se upokojio.

Prema verovanju, još tada su počela da se dešavaju čuda. Prvo već kada je car Diogen rešio da podigne crkvu u Starom Nagoričanu. Kada su, međutim, pokušali da odnesu Prohorove mošti, one su ostale kao prikovane za zemlju. Monah Prohor ni mrtav nije želeo da napusti pčinjski kraj. Tako je od rečnog kamena napravljena mala crkva i u nju je položeno telo sveca. Više od 200 godina posle toga, nad tom crkvom je sveti kralj Milutin podigao veću bogomolju.

Narodna verovanja i običaji

Sveti Prohor Pčinjski je jedini svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji neprestano toči sveto miro iz svetih moštiju. Mnogi vernici dolaze da se poklone svecu i vide ovo čudo.

Prepričavaju se razna iskustva vernika, mnogi kažu da čim nogom kroče u zidine manastira, osete neverovatan mir. Nestaju brige, glavobolje i nedoumice koje razaraju duh i telo. Monasi manastira vole da čuju i zabeleže utiske vernika, mole se za njih i njihove porodice.

MOLITVA ZA ISCELJENJE

Veliku pobedu hrabro si pokazao, onostranom božanskom ljubavlju razgorevši se, cara prolaznog i sve krasote prezreo si, na gori Kozačkoj nastanivši se, sa nje na nebesa otišao si k Caru careva, Prohore: moli se neprestano za sve nas.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas