Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Данас су МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ: Уколико не идете на гробље, обавезно урадите једну ствар

Данас се у црквама служи Света литургија

1665147308_zadusnice-.jpg
Фото: Профимедиа
Oglas

Данас су Михољске задушнице, а верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.

Прочитајте још: Данас прослављамо Зачеће Светог Јована Крститеља: Обавезно урадите једну ствар

 

Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.

У цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих!
Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или летње, пролећне – у седмици пре почетка великог поста и Митровске или зимске.

Обичаји

На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.

На гробље биваљало однети вино и жито, а потом упалити свеће за покојнике. Ако није могуће отићи до гробова покојника, њима се служи помен у цркви. У цркву на литургију потребно је понети: кувано жито, црно вино, свећу за жито, свећица за сваког упокојеног или једна већа за све, списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља.

Према веровањима, свеће које упалите за покојнике су симбол Христове светлости којом обасјава душе покојника. Обичаји у неким крајевима Србије налажу и да се гробови ближњих полију вином и окаде тамјаном.

Молитва за упокојене:

“Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.”

Српска православна црква и верници данас прослављају и Светог мученика Калистрата.

Војник Калистрат, родом из Картагине, имао је претка Неокора, који је у време Христовог распећа и васкрсења био у Јерусалиму и као сведок тих догађаја постао и сам хришћанин.

Кад се вратио у свој родни град Картагину, Неокор је превео у хришћанство целу своју породицу. Тако је и његов потомак Калистар био одгојен у хришћанском духу.

Имао је ту несрећу да је био војник у Византији у време цара Диоклецијана када је преузет најмасовнији прогон хришћана ради њиховог потпуног затварања. Једном док се тајно молио, колеге официри који су га видели и пријавили га команданту.

Када је његов наредник Персентин открио да је хришћанин, дао је наредбу да га пребију, а потом баце у море.

Војници из његовог пука су га крвнички испребијали, а затим чамцем одвезли на пучину Средоземног мора, где су га и избацили.

Каже се да се Калистар, сутрадан, вратио жив и здрав, ходајући по води


Међутим, на опште чуђење свих, Калистрат се није удавио што је натерало 49 војника да почну да верују у моћ хришћанског Бога. Бесан, командант их је све бацио у тамницу и наставио мучење. Како ниједан од војника није хтео да се одрекне своје вере, на крају су сви убијени.

Легенда каже да је у том тренутку читав крај погодио чудесни земљотрес који је довео до масовног напуштања паганизма и примања хришћанства.

Свети Калистрат је ухваћен и пострадао је 304. у Византији заједно са још 49 војника. У Цркви им се свима држи заједнички помен као мученицима страдалим због вере у Христа. Свети Калистрат је слава веома малог броја породица, а између два светска рата своје свечаре је имала у Београду.

Влада веровање да овај светац штити од несреће и тешких болести


Веома је могуће да је и то једна од слава које су узете или као завет или као захвалност за избављање од несреће или тешке болести, јер бројни верници сведоче о чудима која су се после молитве овом светитељу дешавала.

Прочитајте још: СУТРА СУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ: ОВО обавезно морате да понесете на литургију у ЦРКВУ, а ево коју МОЛИТВУ изговарате

Зато данас ваља отићи у цркву и помолити се Светом Калистрату, уколико имате у породици или познајете неког тешко болесног, за здравље и дуг живот.

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas