· · Коментара: 0
психологија

Ево зашто није добро да имамо превише СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА и зашто је важан начин на који га трошимо?

Амерички стручњаци открили су да иако ниво субјективног осећаја благостања у почетку расте са повећањем слободног времена, то не значи да ће више слободног времена донети већи осећај задовољства.

1631537456_Depositphotos_62194893_s-2019.jpg
Фото: Депосит

Кључ је умерена количина слободног времена, поручују амерички стручњаци. „Открили смо да је превише слободног времена повезано са нижим осећајем благостања због недостатка осећаја продуктивности и сврхе“, објашњава др Мариса Шариф, коауторка студије спроведене на Универзитету у Пенсилванији.

Прочитајте још: Психолози тврде да делује: Ово је реченица која привлачи НОВАЦ, и треба је изговарати СВАКОГА ДАНА

Мариса Шариф и њен тим, у стручном часопису Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy, наводе да су анализирали резултате два опсежна истраживања, у којима је учествовало више од 35.000 испитаника, преноси Гардијан.

Једно истраживање била је анкета о коришћењу времена у САД, која је спроведена 2012. и 2013. године и учесници су наводили детаљно шта су радили у протекла 24 сата. Након анализе ставова о томе које се активности „рачунају“ као слободно време, а затим време које учесници проводе у тим активностима, истраживачки тим је утврдио да, иако субјективан осећај благостања расте са количином слободног времена, тај ефекат траје два сата, али почне да опада када пређе пет сати током дана.

С друге стране, подаци Националне студије о трансформацији радне снаге, спроведене између 1992. и 2008. године, открили су да након одређеног тренутка већа количина слободног времена више није доводила до већег осећаја благостања. Осећај није растао, али није ни опадао, вероватно зато што је мали број учесника пријавио да има више од пет сати слободног времена дневно.

Анкета о коришћењу времена потврдила је да је важан и начин на који људи проводе своје слободно време. Обиље времена проведеног у самосталним и непроизводним активностима имало је негативан учинак на осећај благостања, док време потрошено на социјализацију или продуктивне активности није.

Прочитајте још: ТЕСТ ЛИЧНОСТИ: Оно шта сте видели прво на слици говори много о вашем КАРАКТЕРУ (ФОТО)

Тим је затим извео два онлајн експеримента, са 2.565 учесника у једном и 4.046 у другом, са циљем да се провери да претходни закључци нису резултат неспретног одабира испитаника који се боре са депресијом или који имају исувише слободног времена.

У оба случаја, од учесника се тражило да замисле унапред одређени период слободног времена и шта би радили с њим, при чему је једна анкета посебно разматрала да ли је време потрошено на смислене и продуктивне активности, или „бачено".

Научни тим открио је да више слободног времена није нужно боља опција ако се узме у обзир замишљени осећај благостања, стреса или продуктивности. 

Аутори студије наводе да је закључак да људи који сматрају да имају премало слободног времена не би требало да одбаце све своје обавезе, већ би уместо тога требало да покушају да пронађу неколико слободних сати дневно. У међувремену, они са празним распоредом треба да покушају да пронађу активности које ће имати сврху, било да је реч о дружењу са породицом, пријатељима, комшијама или неким продуктивним занимацијама.

Прочитајте још: ДВА битна разлога због којих треба попити ШОЉУ МЛЕКА пред СПАВАЊЕ

Ендру Освалд, професор економије и бихевиоралних наука на Универзитету Ворвик, који није био укључен у студију, оценио је позитивно резултате истраживања.

- Ово је вредна студија јер пружа разне врсте статистичких доказа за врло интуитивну идеју: људска бића воле да имају слободно време – за дружење, кућне послове, хобије, али и да га имају превише - поручио је професор Освалд. 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.