Када народ живи вековима у додиру с другим народом, речи постају мостови. Српске речи улазиле су у свакодневни турски говор, прилагођавале се изговору и писању, али никада нису нестале. Оне су преживеле промене царстава, падове и успон цивилизација – и до данас остале у језику милиона људи.
Мало је познато да су султани и великаши Османског царства вековима учили и говорили српски језик. Разлог није био само у освајању Балкана, већ и у практичности – Срби су чинили значајан део царства, а многи су заузимали важне положаје у војсци и администрацији. Српски језик се чуо на трговима, у војничким логорима, па чак и у одајама Топкапи палате.
Речи које сведоче о заједничкој прошлости
Много речи користимо и данас, а да нам је тешко рећи где им је тачно „кућа“. Ево неколико примера:
Чаша – исто значење и у српском и у турском, један од најпрепознатљивијих примера.
Пешкир – незаобилазна реч, готово идентична у оба језика.
Памук – и данас означава памук, тканину и материјал, а порекло води управо са Балкана.
Душек – реч коју користе и Турци и Срби, настала из потребе свакодневице.
Ајвар – незаобилазна балканска посластица, која је нашла пут и у турски речник.
Бибер – зачин који се у оба језика изговара исто и има исто значење.
Чарапа – реч коју и данас Турци користе готово у истом облику.
Свака од ових речи је мали траг историје – доказ како култура једног народа постаје део другог.
Језик као чувар сећања
Када Србин и Турчин данас седну за сто и разговарају, изненада се у говору појави позната реч – и одмах настаје осећај блискости. То је подсетник да језици нису зидови, већ мостови. У њима се крију приче о трговцима, ратницима, мајсторима и домаћицама, о обичном животу људи који су кроз векове делили исти простор.
Српске речи у турском језику нису само лингвистичка занимљивост – оне су доказ да историју не пишу само ратови и границе, већ и речи које преживе све олује времена.
БОНУС ВИДЕО
