Према стручњацима ове ствари показују да неко има високу интелигенцију.
Које би особине и обрасци понашања показује особа са високим коефицијентом интелигенције без полагања теста? Када комуницирамо са људима, обично не знамо њихов ИQ. Посматрамо шта причају и како се понашају.
Психолози су дуго проучавали интелигенцију и смислили низ тестова за мерење опште менталне способности за решавање проблема и прилагођавање животу . Они су ту менталну способност назвали општом интелигенцијом.
Овакви тестови дају резултат који упоређује ментални капацитет са другима у доменима као што су расуђивање, памћење, вербалне способности, перформанси, пажња, решавање проблема и препознавање образаца, са намерно дефинисаним просеком од 100. Овај резултат се назива коефицијент интелигенције.
Типично, 70% свих људи има ИQ између 80-120. Око 95% свих људи има ИQ између 70-130. Људи са високом интелигенцијом обично постижу коефицијент изнад 130 у зависности од тога који се тест користи. Првих 0,1% интелигентних људи на свету, према овим тестовима, има коефицијент интелигенције преко 145.
Интелигенција постоји на много нивоа. То може да буде способност расуђивања, размишљања и решавања проблема (течна интелигенција). То може бити способност коришћења претходно научених вештина, знања и метода (кристализована интелигенција). И, може бити засновано на домену као што су музика, уметност, математика, језик, спорт, итд. Или може бити општи изданак когнитивних способности (менталних процеса).
Постоје многе друге врсте интелигенције, попут емоционалне и социјалне. Када некога оцењујемо као интелигентног, обично не оцењујемо његов резултат на тесту интелигенције. Разматрамо практичну комбинацију многих врста интелигенције као што су когнитивни капацитет и емоционална интелигенција. Ево како да препознате високу интелигенцију.
1. Добро памћење и способност размишљања
Декларативна меморија описује нашу способност да памтимо искуства, чињенице и тривијалности. Сећање на те информације обично ствара утисак да је неко паметан и добро научен. Ове 3 врсте сећања помажу људима да размишљају на користан начин који решава проблеме или иновативан – знак и кристализоване интелигенције (знање) и флуидне интелигенције (активно размишљање).
2. Опште и прећутно знање
Изван теорије, интелигенција се огледа кроз рад, академски успех, друштевно прилагођавање. Ове димензије живота захтевају опште и прећутно знање, а то је способност разумевања ствари које се не говоре увек наглас. Културно понашање, емпатија флертовање, динамика разговора зависе од прећутног знања које показујемо говором тела и поступцима. На пример када је лоше време да позовете некога на састанак? Који је добар моменат да започнете расправу?
3. Добра процена и учење на грешкама
Добра процена огледа се кроз ширу слику и анализирање детаља. Интелигентна особа може прецизно проценити како би ствари могле да се одвијају у будућности. На тај начин може да процени одлуке које треба да донесе, а самим тим и оснажује интуицију.
4. Висок ниво креативности
Нису можда сви интелигентни људи креативни, али креативни људи јесу интелигентни. Према истраживању креативност и интелигенција нису две различите менталне способности. Креативност зависи од основне интелигенције јер било који облик креативног рада захтева решавање проблема, широко и аналитично размишљање, специјализоване вештине и знања и активну машту.
5. Решавање проблема
Ако погледамо дефиницију интелигенције, решавање проблема је део ње. Интелигенција се односи на успешно прилагођавање, обраду информација и примену знања. Све су то, ефективно, начини за решавање проблема. Наравно, посматрамо како људи решавају проблеме, а не шта се дешава у њиховим главама.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
