Српска православна црква и њени верници обележавају данас трећи дан Божића, посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану.
Који обичаји се везују за данашњи дан и како правилно да изнесете сламу из куће, прочитајте у наставку текста.
Родна година
Најраспрострањенији обичај на Стевањдан тиче се изношења божићне сламе из куће. Сламу никако не смете бацати, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде.
Прочитајте још: ДАНАС ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН: Први хришћанин који је страдао за ГОСПОДА
За ову славу шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља, тешко да могу много да поједу и попију.
У шумадијским селима се на Стевањдан домаћин са секиром одлази у воћњак да, како се каже, посече неродна стабла. Узмахне секиром, а неко ко је с њим га одврати од сече, говорећи му да не сече, јер ће ове године да роди, па стави руковет божићне сламе у ракље стабла.
И тако, од воћке до воћке, док не заките сламом, ради поспешивања родности, сва стабла која су претходне године оманула у роду. Веровало се да божићна слама штити воћњаке од града.
Суво воће обавезно
Славски колач за Стевањдан меси се дан пре славе и украшава се фигурицама птица, жита, грожђа, буренцима, књигом. Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сече или ломи (по традицији и обичајима).
Многи православни верници у Србији прослављају Светог Стефана као крсну славу, а то је прва слава у години. Тада се на трпезу износи славска свећа, жито и славски колач, а пошто се слави на трећи дан Божића важно је на трпези имати суво воће, орахе, мед, јабуке и поморанџе.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
