Кад почне сезона слава, многи се питају шта се ради након што се слава заврши.
Посебна недоумица је славска свећа – да ли је угасити као и сваку другу свећу или постоје посебни обичаји који се поштују како се, према народном веровању, не би наљутио светац.
За оно што следи након славе постоје два обичаја и оба су исправна. Пре него што дођемо до њих, добро је проћи кроз све што претходи том тренутку, од избора свеће до њеног гашења.
Паљење пред резање колача има свој ред
По обичајима, домаћин пали славску свећу непосредно пред резање колача. Пре него што то учини, требало би да се прекрсти, помоли, помене Бога и свеца којег слави, пољуби свећу и тек онда је упали. Редослед је једноставан, али сваки корак има своје место.
Славска свећа требало би да гори током целог дана. Када домаћин пожели да је угаси, прво се прекрсти, па узме чашу са вином, захвати из ње мало вина и сипа га уз фитиљ свеће. Вино ће лагано угасити пламен.
Овај гест има смисла и кад се гледа са стране. Свећа која је цео дан горела уз славски колач не гаси се успут, између два тањира и разговора са гостима. Гаси се мирно, с крстом и вином, исто онако пажљиво као што је и упаљена. Тако се и крај славе обележава са поштовањем.
Два обичаја за славску свећу кад слава прође
Домаћице после обележавања славе често одлажу славску свећу у фиоку и пале је током године, приликом заједничких породичних молитви. Друге, пак, чувају свећу до наредне славе, па је пре тога носе у цркву и пале пре литургије. Оба обичаја су исправна, па изаберите онај који вашој кући више одговара.
Славску свећу можете палити и када свештеник долази у дом да свети водицу пред Ускрс. Упалите је и када вам наиђу тешки тренуци у животу, па пожелите да се помолите свом свецу заштитнику и пронађете душевни мир.
(Крстарица)
