Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas treći dan Božića, posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu.
Koji običaji se vezuju za današnji dan i kako pravilno da iznesete slamu iz kuće, pročitajte u nastavku teksta.
Rodna godina
Najrasprostranjeniji običaj na Stevanjdan tiče se iznošenja božićne slame iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.
Pročitajte još: DANAS JE SVETI STEFAN: Prvi hrišćanin koji je stradao za GOSPODA
Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.
I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.
Suvo voće obavezno
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
Mnogi pravoslavni vernici u Srbiji proslavljaju Svetog Stefana kao krsnu slavu, a to je prva slava u godini. Tada se na trpezu iznosi slavska sveća, žito i slavski kolač, a pošto se slavi na treći dan Božića važno je na trpezi imati suvo voće, orahe, med, jabuke i pomorandže.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
