Мозак је попут мишића – што га више тренирамо, он постаје снажнији, буднији и дуговечнији.
Владета Јеротић и Никола Тесла наизглед су деловали као личности из потпуно различитих светова – један лекар, психијатар и мислилац, други проналазач и научник који је мењао ток човечанства. Ипак, оно што их је чинило сличнима била је невероватна дисциплина ума и стална потреба да раде на свом интелекту. Јеротић је кроз учење језика и поезије одржавао бистрину и у дубокој старости, док је Тесла свакодневним менталним вежбама и визуализацијама изоштравао креативност и проналазачки дух. Обојицу је красила страст према знању и уверење да мозак, као и тело, мора стално да се тренира како би остао снажан и продуктиван до последњег дана живота.
Владете Јеротић је стално радио 2 вежбе за мозак и зато је све памтио и у 92. години
Реномирани српски психијатар, филозоф, теолог и писац Владета Јеротић (1924-2018) својим радом и знањем оставио је дубок траг у бројним областима. Чувени академик је стекао диплому медицине, а затим се усредсредио на психијатрију. Његова стручност и посвећеност пацијентима чиниле су га познатим лекаром и учитељем.
Међутим, Јеротићев интерес био је много шири од медицине, те се посветио и проучавању религије и филозофије. Његова дела дотичу теме као што су развој, моралност, слобода и смисао живота. Његова мудрост и интроспекција освајали су читаоце широм света.
До последњег дана радио је на свом интелекту, када су га питали једном приликом како све памети у 92. години, дао је врло занимљив одговор:
“Преко 30 година, сваког другог дана ја себе преслишавам енглеске речи. То ми је трећи језик. Први је био француски, немачки други, кога је било највише када сам био у Европи. Енглески сам научио после 30 година. Био сам у Енглеској неколико месеци, нисам научио Бог зна колико. Читам скоро без речника, али није исто читати и говорити. Имам увек неки нов енглески текст пред собом и преслишавам се шта радим. Преслишам се прво две-три нове речи од пре два дана, не више од тога. Ако сам их запамтио, онда читам текст и нове речи из текста бележим у речник и преслишавам се опет за два дана. А ако нисам запамтио оне речи од пре, не учим нове, него и даље обнављам старе. Радим преко 30 година сваки дан на свом речнику“, објаснио је.
„Друга ствар је учење песмица. Налазите нове песмице, учите их, преслишавајте се и знаћете 15-20 песмица напамет једног дана. Обнављате своје памћење изнова и освежавате га. Узмите песме Бранка Радичевића, Јована Дучића, Милана Ракића или неких модерних песника. Не морају бити то дугачке песме, могу бити краће. Учите песму напамет. Не можете да је запамтите? Читајте је 10 пута па је запамтите, не можете да је не запамтите. Научите је, па се после два, три, пет дана преслишајте да ли сте је запамтили. Запамтили сте, одлично, прелазите на нову песму. Тако се памћење одржава. Научници кажу да имамо 10 милијарди неурона у мозгу”, закључио је цењени академик.
Како је Николи Тесли мозак савршено радио до последњег дана?
Описивао је себе као дечака са мало самопоуздања.
"Одрастао сам са мало самопоуздања. Далеко од тога са су ме сматрали глупим дечаком, ако смем да судим по догађају који још увек добро памтим“, пише у Мојим изумима Никола Тесла и потом објашњава шта се десило:
„Градски вечници су једног дана пролазили улицом у којој сам се играо с другим дечацима. Најстарији од ове господе, богати грађанин, застао је да сваком од нас да по сребрењак. Када ми је пришао, изненада је застао и наредио ми: "Погледај ме у очи!" Погледи су нам се срели и испружио сам руку да добијем жељени новчић, а он је на моје разочарање рекао: "Не, не више. Ти од мене не можеш да добијеш ништа. Превише си паметан.’“
Данас поред његовог имена стоји да је највећи проналазач свих времена, а својим изумима променио је начин живота на Земљи.
Мањак самопоуздања, слаб и колебљив карактер, нису дуго могли да опстану у личности и знатижељном уму Николе Тесле. Од свих ствари највише је волео књиге и покушавао је да задовољи своју страст у кућној библиотеци.
„Отац то није дозвољавао и побеснео би када би ме ухватио на делу. Сакрио је свеће када је схватио да у тајности читам. Није желео да покварим очи. Али, набавио сам лој, правио фитиље и изливао лојанице и сваке ноћи бих запушио кључаонице и пукотине и читао, често до зоре, док су остали спавали“, писао је Тесла, коме су наменили свештенички позив, али чија су сва чула била окренута природи, појавама, предметима и њиховим карактеристикама и односима, математици и физици.
Управо то што је исраживао од малих ногу, сам свашта правио и пуно читао био је одличан тренинг за мозак, а његова продуктивност је расла из године у годину.
Каније је усталио 3 важне навике како би му мозак увек био у тренингу, до последњег дана је стварао, а многи научни данас не могу да разумеју његове изуме који су и даље остали непротумачени.
1. Све је замишљао пре него што би спровео у дело
Никола Тесла је често говорио како може да замисли машине и ретко је правио нацрте пре почетка рада на њиховој изградњи. Овај процес визуелног размишљања није својствен свим људима, али је основна идеја да се једноставно треба концентрисати на коначан производ. За креативно размишљање често је неопходно да се опуститте и порадите на проблему у својој глави.
У својој аутобиографији Тесла овако описује процес:
"Моја метода је другачија. Ја не журим с конкретним радом. Када добијем идеју, ја одмах кренем с изграђивањем у својој машти. Мењам конструкцију, радим поправке и управљам машином у својој глави. За мене је потпуно небитно да ли тестирам турбину у глави или у радионици. Приметим чак и ако не радим добро. Разлике нема, а резултат је исти", записао је Тесла.
Велики научник није рођен с овим вештинама, већ је радио одређене вежбе као дете како би унапредио рад мозга, наводи лифехацкер.цом.
2. Често је шетао
Познато је да одлазак у кратку шетњу има своје предности када је у питању креативност. И Тесла је био оваквог мишљења, управо је неколико „еурека” тренутака имао током њих.
Једна шетња му је донела идеју о наизменичној струји: Године 1881. Тесла се преселио у Будимпешту, опорављајући се од нервног слома, а док је с пријатељем шетао парком рецитујући поезију, одједном му је синула идеја о наизменичној струји.
3. Сам је решавао своје проблеме
Попут многих иноватора и креативних ликова, и Тесла је заступао тезу да се треба осамити током стварања и размишљања.
"Ум је оштрији и и концентрисанији у осами и непрекиданој самоћи. За размишљање није неопходна било каква велика лабораторија. Оригиналност пристиже из осаме ослобођене утицаја који нам оштети креативни ум. Будите сами, то је тајна изумитеља, будите сами, тада се идеје рађају", објашњавао је Тесла.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
