Никола Тесла је 22. октобра 1887. пријавио изум који је променио свет - вишефазну наизменичну струју, темељ модерне електричне енергије.
На јучерашњи дан, 22. октобра 1887. године, у Канцеларији за патенте у Њујорку, велики српски научник Никола Тесла је пријавио шест својих изума. Међу њима је био и онај који ће заувек променити ток људске цивилизације - вишефазна наизменична струја.
Његов патент из 1887. године постао је темељ модерног система електричне енергије. Године 1891. патентирао је Теслин трансформатор, а Вестингхаусу је продао патенте о вишефазним системима који би преносили струју на велике раздаљине. За коришћење патената од 1888. до 1897. Тесла је добио око 100.000 долара (данашња вредност тог новца била би више милиона долара).
У његовој 36. години, 30. јула 1891. године Американци препознају да у рукама имају највећег генија свих времена па му додељују држављанство.
Никада се није женио, говорио је да се „најбоље оженио науком”, а дане је проводио у лабораторији, најчешће сам. У својим белешкама записао је да је „осетио да човек није сам док год мисли о другима”.
Зато га нису пратили ни луксуз, ни награде, ни животна удобност - већ бескрајна вера да свет може бити бољи. У време кад је свет трчао за славом, Тесла је говорио: “Не жалим што други краду моје идеје. Жалим што немају своје.”
Боравак у Београду
Тесла је од 1. до 3. јуна 1892. године боравио у Београду. Дошао је на позив Ђорђа Станојевића, физичара, професора и ректора Београдског универзитета у Београд. Приређен му је свечани дочек, а примљен је и у аудијенцију код краља Александра Обреновића и том приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе и рекао:
- Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету.
Године 1894. у књизи „Никола Тесла и његова открића” Ђорђа Станојевића, објављен је Теслин цитат:
- У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих одушевљених људи; али, ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једног Србина - рекао је он.
Смрт у тишини
Никола Тесла је умро од срчане тромбозе, на Божић 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута, у хотелској соби “Њујоркер”, у 87. години живота. Рано ујутру наредног дана собарица Елис Монаган ушла је у његову собу и затекла га мртвог. Имао је потпуно миран изглед, као да се одмара, са лаким осмехом на кошчатом лицу. Геније је умро онако како је и живео - сам.
Није имао богатство, али је имао оно што новац никада не може купити - чисту савест и вечну захвалност човечанства.
У његовој соби пронашли су бележницу са последњим записом: „Све што сам урадио – урадио сам за добробит људи.”
Остао је забележен упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фјорела Хенрија Лагвардије током Теслине сахране који је изјавио: „Никола Тесла је умро… Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје све веће.”
Његов пепео данас почива у Београду, у музеју који носи његово име. А сваки пут када притиснемо прекидач, ми нехотице додирнемо његов сан - свет који светли.
Данас свет и даље покушава да стигне Теслу. Његове идеје о бежичном преносу енергије, о обновљивим изворима и о повезаности човека и природе, и даље су испред нашег времена.
Поред Теслине посмртне маске у Музеју Николе Тесле у Београду исписане су следеће речи америчког проналазача Армстронга: „Свет ће још дуго морати да чека на ум раван Теслином, по стваралачким могућностима и по богатству маште."
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
