Српска православна црква и верници данас славе преподомученике Галактиона и Епистиму.
Преподобномученик Галактион и Епистима били су из града Едесе у Феникији, то данашње подручје Либана, Израела и Сирије. Обоје су потицали из незнабожачких породица.
Када је Галактион одрастао, мајка му је умрла, а отац му је пронашао жену – девицу Епистиму. Галактион није желео брак, а тако и световни живот, па је Епистиму саветовао да се крсти, а онда се истовремено са њим и замонаши.
Повукли су се на планину Пуплион, Галактион је отишао у мушки, а Епистима у женски манастир. Телесну љубав код њих заменила је духовна љубав, која је била јача од свега. Галактионова духовна љубав према Епистими била је толика да он није желео да је види световним очима, јер за духовну љубав није потребно ни тело ни сусрет.
Били су веома поштовани и цењени у својим манастирима, али нису видели једно друго све до пред смрт. Наиме, када је дошло до великог прогона хришћана, обоје су ухваћени и одведени пред суд.
Прочитајте још: Била је ПРВА ЖЕНА АКАДЕМИК У СРБИЈИ: Из њених реченица и данас учимо
Галактиона су ишибали, док је Епистима горко плакала, због чега је и она кажњена шибањем. Крвници су им потом одсекли све удове и на крају и главе. Монах из Евтолијевог манастира успео је да прикупи њихове остатке и часно их сахрани 253. године.
Ово двоје хришћанских мученика данас се сматра заштитницима свих људи који воле каква год та љубав била – братска, сестринска, пријатељска, телесна или духовна. Како се може закључити и из њиховог живота, љубав увек превладава све недаће и, ако је јака и чиста, ништа је не може угасити.
Према народном веровању на данашњи дан можемо да откријемо ко нам је сродна душа. Обичај каже да пред спавање треба изговорити следећу молитву, а она особа коју сањате вам је суђена!
“Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.”
