· · Коментари: 0
ПРАЗНИК

Славимо ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА: Ове обичаје би данас требало да испоштујете, а једа се посебно односи на ђаке

Српска православна црква и њени верници данас прослављају просветитеље, браћу Ћирила и Методија

1653322686_cirilo.jpg
Фото: Wикипедиа

Браћа су родом из Солуна, од родитеља Лава и Марије. Старији брат Методије рођен је око 815. године, а најпре је био високи државни чиновник, а затим управник словенске кнежевине у долини Струме. Као официр је научио словенски језик јер је десет година провео међу македонским Словенима.

Прочитајте још: ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА СИМОНА ЗИЛОТА: За опрост грехова изговорите ОВУ молитву

Касније се повукао у манастир у гори Олимп, где се закалуђерио и постао игуман.

Млађи брат Константин рођен је 826. или 827. године. Показивао је интересовање и дар за науку, те га је царица Теодора довела у Цариград. Ту је с будућим царом Михаилом учио код најбољих професора и научника. Након школовања постао је библиотекар и архивар Цариградске патријаршије.

Убрзо је отишао да на Великој школи у Цариграду предаје филозофију. Касније се придружио брату у манастиру. Али на захтев хазарског цара Кагана цар Михаило их посла међу Хазаре да проповедају хришћанство. Након њиховог повратка у Цариград, моравски кнез Растислав затражио 862. године од византијског цара да му пошаље мисионаре који ће ширити хришћанство на словенском језику.

Празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, што значи да спада у заповедне светковине

Цар их је послао у Моравску, јер се заинтересовао за византијски утицај на словенска племена и за потискивање германског утицаја. Док су се спремали за одлазак у Моравску, Константин је саставио азбуку глагољицу с тридесет осам слова, да би на словенски језик превео делове Светог писма, цркевене књиге и Јеванђеље. Сматра се да је ова азбука називана “кириловица” по своме творцу.

Како су браћу моравски кнезови добро прихватили, то је изазвало незадовољство код германских свештеника, који су већ ту били у својим мисијама. Многобројне тужбе стизале су папи на рад Ћирила и Методија јер су проповедали хришћанство на словенском језику који није био црквени. Браћа су се упутила код папе у Рим да одбране свој рад. За време боравка у Риму Константин се разболео. Ступивши у грчки манастир, под монашким именом Ћирило, умро је 14. фебруара 869. године.

Након братовљеве смрти, Методије се враћа у Моравску да настави започети рад и да до смрти ради на утврђењу вере Христове међу Словенима. То је наљутило германске свештенике, који се поново жале папи, па је Методије морао у Рим. Тамо га бацају у тамницу, из које га после три године избавља папа. Убрзо потом Методије је умро 6. априла 885. године.

Рад браће Ћирила и Методија наставили су њихови ученици Горазд, Климент, Наум, Анђелар, Сава. Они су са светим Климентом као епископом на челу, прешли Дунав и спустили се на југ, у Македонију, где су из Охрида продужили међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу. На челу развоја словенске писмености нашли су се Климент и Наум. Ту је основан низ манастира и школа у којима је негована традиција Ћирила и Методија у погледу језика и писма.

Из Македоније старословенска писменост се ширила по Бугарској (у чијем је саставу била Македонија). У источној Бугарској, на двору цара Симеона у Преславу, долази до одступања од Ћирилове и Методијеве језичке норме. Ту је највероватније дошло и до напуштања графичке традиције Ћирила и Методија – те је глагољица замењена ћирилицом.

Народна веровања и обичаји

Што се тиче народних веровања, данас је црвено слово и не ваља прати веш, усисавати по кући, нити радити било какве тешке послове.

Такође, препоручује се да ђаци и студенти данас читају књиге, јер ће, како се верује, добро учити током целе године.

Прочитајте још: Данас славимо Младог Светог Николу: Обавезно избегавајте ове ствари

Дан словенске писмености и културе, 24. мај, установљен је у част Солунске браће - Ћирила и Методија, твораца азбуке и граматике. Дан сећања на мисионарство и визионарство ове браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама.

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.