Срећа се често тражи на погрешним местима.
Мислимо да ћемо бити срећнији када зарадимо више, смршамо, променимо посао, купимо стан, пронађемо партнера или коначно остваримо оно што смо дуго желели. И док јуримо за следећим циљем, заборављамо да срећа није само оно што треба да додамо свом животу. Понекад је много важније оно што из њега треба да уклонимо.
Постоје две ствари које нас најчешће спречавају да будемо задовољни: стално поређење са другима и стална потреба да све држимо под контролом.
Ако избаците ове 2 ствари из живота - постаћете срећни
1. Елиминисати поређење са другима
Тешко је бити срећан док непрестано провераваш како живе други људи.
Друштвене мреже су овај проблем само учиниле већим. Гледамо туђа путовања, бракове, децу, каријере, куће, тела и осмехе – и своју свакодневицу упоређујемо са туђим пажљиво одабраним тренуцима.
А поређење је готово увек неправедно.
Не видимо нечије страхове, неуспехе, свађе, дугове, несигурности и непроспаване ноћи. Видимо само оно што је неко одлучио да нам покаже. Зато поређење често ствара осећај да смо закаснили, да нисмо довољно успешни, довољно лепи, богати или остварени.
Истина је једноставнија: не постоји универзални рок за срећу.
Не мораш да имаш оно што има неко други да би твој живот био вредан. Туђи успех није доказ твог неуспеха. Туђа лепота не умањује твоју. Туђа срећа не значи да је теби остало мање среће.
Оног тренутка када престанеш да мериш свој живот туђим животима, добијаш много више простора да приметиш оно што већ имаш.
2. Елиминисати потребу за контролом
Друга ствар коју морамо научити да пуштамо јесте потреба да све буде баш онако како смо замислили.
Не можемо контролисати туђе одлуке, мишљења, прошлост, време, околности, промене, старење, љубав, губитке нити оно што ће се догодити сутра.
Можемо да планирамо, трудимо се и доносимо добре одлуке, али не можемо да гарантујемо резултат.
Што се више боримо да контролишемо оно што није у нашој моћи, то постајемо анксиознији и уморнији. Покушавамо да предвидимо сваки проблем, да спречимо сваку грешку и да живот држимо у савршеном реду. А живот по својој природи није савршен нити предвидив.
Понекад је највећи облик слободе рећи: „Не знам шта ће се догодити, али знам да ћу се снаћи када дође време.“
То није одустајање. То је поверење у себе.
Срећа, дакле, можда не захтева да променимо читав свој живот. Можда захтева да престанемо да га отежавамо стварима које свакодневно носимо са собом.
Престани да се питаш да ли си довољно добар у односу на друге. Престани да покушаваш да контролишеш оно што никада није било у твојој моћи.
Јер понекад срећа не долази када коначно добијеш све што желиш.
Долази када престанеш да верујеш да ти нешто недостаје да би могао да будеш срећан.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
