Sreća se često traži na pogrešnim mestima.
Mislimo da ćemo biti srećniji kada zaradimo više, smršamo, promenimo posao, kupimo stan, pronađemo partnera ili konačno ostvarimo ono što smo dugo želeli. I dok jurimo za sledećim ciljem, zaboravljamo da sreća nije samo ono što treba da dodamo svom životu. Ponekad je mnogo važnije ono što iz njega treba da uklonimo.
Postoje dve stvari koje nas najčešće sprečavaju da budemo zadovoljni: stalno poređenje sa drugima i stalna potreba da sve držimo pod kontrolom.
Ako izbacite ove 2 stvari iz života - postaćete srećni
1. Eliminisati poređenje sa drugima
Teško je biti srećan dok neprestano proveravaš kako žive drugi ljudi.
Društvene mreže su ovaj problem samo učinile većim. Gledamo tuđa putovanja, brakove, decu, karijere, kuće, tela i osmehe – i svoju svakodnevicu upoređujemo sa tuđim pažljivo odabranim trenucima.
A poređenje je gotovo uvek nepravedno.
Ne vidimo nečije strahove, neuspehe, svađe, dugove, nesigurnosti i neprospavane noći. Vidimo samo ono što je neko odlučio da nam pokaže. Zato poređenje često stvara osećaj da smo zakasnili, da nismo dovoljno uspešni, dovoljno lepi, bogati ili ostvareni.
Istina je jednostavnija: ne postoji univerzalni rok za sreću.
Ne moraš da imaš ono što ima neko drugi da bi tvoj život bio vredan. Tuđi uspeh nije dokaz tvog neuspeha. Tuđa lepota ne umanjuje tvoju. Tuđa sreća ne znači da je tebi ostalo manje sreće.
Onog trenutka kada prestaneš da meriš svoj život tuđim životima, dobijaš mnogo više prostora da primetiš ono što već imaš.
2. Eliminisati potrebu za kontrolom
Druga stvar koju moramo naučiti da puštamo jeste potreba da sve bude baš onako kako smo zamislili.
Ne možemo kontrolisati tuđe odluke, mišljenja, prošlost, vreme, okolnosti, promene, starenje, ljubav, gubitke niti ono što će se dogoditi sutra.
Možemo da planiramo, trudimo se i donosimo dobre odluke, ali ne možemo da garantujemo rezultat.
Što se više borimo da kontrolišemo ono što nije u našoj moći, to postajemo anksiozniji i umorniji. Pokušavamo da predvidimo svaki problem, da sprečimo svaku grešku i da život držimo u savršenom redu. A život po svojoj prirodi nije savršen niti predvidiv.
Ponekad je najveći oblik slobode reći: „Ne znam šta će se dogoditi, ali znam da ću se snaći kada dođe vreme.“
To nije odustajanje. To je poverenje u sebe.
Sreća, dakle, možda ne zahteva da promenimo čitav svoj život. Možda zahteva da prestanemo da ga otežavamo stvarima koje svakodnevno nosimo sa sobom.
Prestani da se pitaš da li si dovoljno dobar u odnosu na druge. Prestani da pokušavaš da kontrolišeš ono što nikada nije bilo u tvojoj moći.
Jer ponekad sreća ne dolazi kada konačno dobiješ sve što želiš.
Dolazi kada prestaneš da veruješ da ti nešto nedostaje da bi mogao da budeš srećan.
(Stil)
BONUS VIDEO
