Симптоми који треба да нас упуте лекару: Када су надутост и гасови проблем?

Без обзира на то колико се трудимо да водимо здрав начин живота, надутост и гасови су проблеми са којима се многи од нас суочавају. О томе да ли су ове тегобе само пролазна појава или могу указивати на неки озбиљнији проблем разговарамо са проф. др сци. мед. Томицом Милосављевићем, интернистом-гастроентерологом.

Колико озбиљно схватамо надутост и гасове и да ли се због тога обраћамо лекару на време?

Нормално, функционисање нашег тела не осећамо, јер се оно одвија великим делом аутономно. Када почнемо да запажамо нешто на себи као проблем или потешкоћу, онда почиње размишљање о болестима. Природно је да најпре спонтано помислимо: „ваљда ће проћи“, „хајде да мало сачекам“. Ако не пролази, онда помислимо да бисмо могли да се обратимо доктору.

Пре тога, често покушамо да сазнамо нешто више консултујући „доктор Google-a“ што зна да буде корисно, јер сазнамо нешто и пре него што се сретнемо са доктором. Међутим, проблем настаје кад будемо обасути мноштвом информација без јасног раздвајања корисног од некорисног или битног од небитног. У великом броју случајева имамо још већу збрку после тога.

Консултовање са родбином, пријатељима, комшијама такође је неминовно, јер смо ослоњени на своје блиске. Ту такође постоји проблем, јер је ретко када баш идентична ситуација па се не могу увек повући паралеле између туђег и нашег искуства. Истини за вољу, буде корисних ситуација – научимо шта је тест столице на невидљиво крварење, колико је важна киселина за болести горњих делова дигестивног тракта, каква је улога Helicobacter pylori инфекције, како изгледа гастроскопија, колоноскопија, ултразвук и сл.

Проф. др сци. мед. Томица Милосављевић

Који су то алармни симптоми и тегобе које треба да нас упуте лекару?

Забрињавајући, „алармни“ симптоми су нагли. Неки од њих су губитак у телесној тежини (више од 10% за месец дана), упорно повраћање, малокрвност (снижена вредност хемоглобина, феритина и гвожђа у лабораторијским анализама). Такође то могу бити и болови у доњем делу трбуха, прогресивне сметње у гутању хране, промене у ритму цревног пражњења (затвори, проливи, смена затвора и пролива, ургентна цревна пражњења, осећај непотпуног пражњења, лажни позиви на столицу, сужавање столице), појава крви и слузи у столици, појава чујног рада црева, надимање, али и сумњива израслина у трбуху која се може напипати.

На који начин се поставља дијагноза?

У постављању дијагнозе основа је разговор са пацијентом, преглед чулима и слушалицама, лабораторијска анализа крви, мокраће, столице, као и разматрање резултата допунских дијагностичко-терапијских процедура: снимања рендгеном, ултразвуком, скенером, магнетном резонанцом, прегледом ендоскопским методама, методама функционалне дијагностике. После тога можемо више да знамо и боље помогнемо човеку који има неки проблем са варењем хране и стомачне тегобе.

Надимање, надутост, осећај вишка гасова у цреву чести су симптоми у пракси лекара, поготову код пацијената који пате од диспепсије (један или више симптома повезаних са горњим деловима дигестивног тракта) или од иритабилног колона (нервозног дебелог црева), када се жале на промену ритма пражњења – затвор, пролив, или наизменично затвор и пролив, као и бол у трбуху, надимање, осећај неиспражњености.

Око 80% свих дигестивних поремећаја је функционалне природе, што значи да нема органске, видљиве, болести, али постоје тегобе и проблеми због којих човек одлази лекару више пута, јер има симптоме који могу да трају променљивим интензитетом месецима или годинама. Као стручњаци трудимо се да не пропустимо да откријемо органску болест, а кад поставимо дијагнозу функционалне болести, онда саветујемо начин живота, исхране, али и лекове и помоћна средства којима човек може себи да помогне.

Ако постоје алармни симптоми, без обзира на то колико година човек има, има смисла саветовати неки од прегледа горњих делова дигестивног система – ендоскопски, инструментом којим се може прегледати унутрашњост дигестивног тракта или рендгенски снимак. Ако нема такозваних алармних, упозоравајућих, опасних симптома онда код особа млађих од 45 година не мора обавезно да се ради неки од релативно инвазивних прегледа дигестивног тракта. Закључак може да се донесе и на основу неинвазивних тестова. Међутим, после 45. године старости, чак и када нема алармних симптома, а постоји нека сметња, има смисла инстистирати на прегледу, а не започети лечење, нпр. Helicobater pylori инфекције, само на основу неког од неинвазивних тестова. Значи, особе млађе од 45 година и особе старије од 45 година деле се у две различите категорије у односу на ризике од болести органа за варење хране.

Које савете бисте дали пацијентима како би смањили надутост и гасове у свакодневном животу?

Моји први савети се односе на анализу свакодневних навика и распореда активности које човек има. У разговору долазимо до две кључне речи: умереност и редовност, што се узимања оброка тиче, редовне физичке активности и избегавања гојења.

Смањивање уноса житарица - теста, шећера - слаткиша и алкохола у основи је „low-FODMAP“ дијете која је важан дијетни савет пацијентима када пате од функционалних поремећаја црева и када је надутост један од симптома – а надутост је присутна (уз друге симпотоме) у три четвртине пацијената са иритабилним колоном. Примена оваквог дијетног приступа од 6 до 8 недеља, а потом полако враћање намирнице по намирнице, по сопственом искуству, представља добар савет у решавању проблема.

Такође, избегавање ризичних фактора понашања је врло важно – не пушити и не претеривати са алкохолом. Значајно је једном недељно јести рибу, црвено месо не више од 1 до 2 дана недељно, а осталим данима живинско, сваког дана 300 до 500г свежег воћа и поврћа, црни хлеб уместо бели, избегавање гојазности – то су рецепти за чување здравог дигестивног система. Ако међу симптомима доминирају надимање, надутост, повећана количина гасова онда је користан савет да треба смањити унос теста, слаткиша и алкохола.

Фото: промо

Како пробиотски сој L.plantarum 299v може утицати на смањење надутости и гасова и да ли је користан за пацијенте са овим проблемима?

Ми данас сматрамо да су функционални поремећаји дигестивног система у ствари поремећаји комуникације мозак-дигестивни тракт. У овој комуникацији, која је двосмерна, важну улогу има цревна микробиота. Због тога би било за очекивати да промена цревне микробиоте набоље, на пример додавањем правих пробиотика, може да побољша симптоме. Пробиотски сој познат под именом Lactobacillus plantarum 299v ефикасан је због тога што делује двоструким механизмом. Он спречава деловање лоших бактерија у цревима које доводе до стварања гасова, али и обнавља и штити функцију ћелија цревног епитела. Lp 299v делује на узрок проблема тако што помаже да се смањи стварање гасова у цревима.