Након што прочитате ОВАЈ ТЕКСТ, стаћете ИСПРЕД ОГЛЕДАЛА и можда СПАСИТИ СЕБИ ЖИВОТ

Рак дојке је тренутно водећа малигна болест код жена, како у развијеним, тако и у земљама у развоју. Према званичним подацима Светске здравствене организације у свету годишње оболи око 1.670.000 од ове болести.

Ово је најчешћи злоћудни тумор и у Србији, где се сваке године око 4.600 жена ухвати у коштац са овом болешћу, чиме наша земља заузима друго место у Европи. 

За Магазин Новости о овој злоћудној болести и томе како жене могу да помогну себи, говори докторка Снежана Шушњар, медикални онколог са Института за онкологију и радиологију Србије.

Када најраније, а када најкасније жена треба да крене са прегледом дојки код лекара?

- Не постоје јасне смернице када најраније, а када најкасније треба да се крене са прегледом дојки код лекара. Преглед дојки је саставни део гинеколошког прегледа и у том смислу овај преглед може да се обави приликом регуларног гинеколошког прегледа који се обавља једном годишње. То се често не дешава у пракси, те се свакако саветује да жене прегледају саме своје дојке и, ако нешто напипају у дојци или примете неку другу промену, онда да се и раније јаве на преглед код гинеколога, који ће је, према налазу, даље упутити на даљу дијагностику. Иначе, препорука је да се мамографски скрининг ради у периоду од 50. године живота, те и редовни прегледи дојки код гинеколога могу да почну да се раде у том периоду.

Која је разлика између мамографског скрининга и ултразвучног прегледа?

- Мамографски преглед представља рентгенски снимак дојке, док ултразвучни (УЗ) преглед користи ултразвучне таласе (таласи ниске фреквенце) који се одбијају о различите ткивне структуре у телу и стварају слику која се потом интерпретира. Ови прегледи не дају исту информацију и због тога не могу бити замењени један другим. Често жене радије прихватају прегледе дојки ултра звуком због страха да би мамографија могла да штети и подстакне настанак тумора у дојци. Овакав страх није оправдан јер су данашњи апарати технолошки напреднији и генеришу дигиталну слику која омогућава бољу интерпретацију резултата.

Прочитајте још: Када крену ВИРУСИ бежите из града на ЧИСТ ВАЗДУХ, јер су научници ОТКРИЛИ запањујућу везу

 Прим. др сц. мед. др Снежана Шушњар

Скрининг прегледи су организовани прегледи жена старосне доби од 50. до 70. године; раде се искључиво мамографски једном у две године код жена које немају промене у дојкама. Циљ скрининга је дијагностика карцинома дојке у што ранијем стадијуму болести. Зашто је то важно? Зато што се лечење у раном стадијуму болести спроводи са циљем излечења, а изгледи за излечење су утолико већи, уколико је тумор у дојци мањи при дијагнози болести. На мамографском прегледу могу се уочити и промене које се виде као ситне беле тачкице, а зовемо их микрокалцификацијама. Од изгледа и распореда микрокалцификација, у одсуству туморске сенке, зависи и процена да ли постоји већа вероватноћа да се ради о злоћудној или доброћудној промени у дојци. У зависности од тога, планирају се и дијагностичке процедуре у циљу узимања ткива у којем постоје микрокалцификације за патохистолошку анализу.

С друге стране УЗ преглед дојки ради се код млађих жена ако се клиничким прегледом напипа чвор. Овај преглед дојки може боље од мамографије да покаже да ли је чвор у дојци циста (шупљина испуњена течношћу). Такође, УЗ преглед има своје место у прегледу дојки са густим жлезданим ткивом где је мамографија мање осетљива метода у откривању туморских сенки. УЗ прегледом се могу открити патолошки увећани лимфни чворови у пазушним јамама или на врату и у пределу изнад кључне кости. УЗ преглед се користи као допунски преглед у организованом скринингу.

Жене често бол у дојкама (који није непосредно пред циклус) повезују са овом болешћу, колико ту заправо има повезаности?

- Најчешће бол у дојкама нема клинички значај, али је јасно да може да узнемирава и буди сумњу да се нешто лоше дешава. Неке пацијенткиње наводе да су осећале бол на месту где су напипале тумор, али је то симптом који се јавља са мањом учесталошћу. Тумор се обично јавља као безболни тврди чвор у дојци који могу да прате и увећани лимфни чворови у истостраној пазушној јами. Бол чешће прати нека друга немалигна стања у дојкама, као што је инфекција или формирање шупљине испуњене гнојним садржајем (апсцес), што је удружено са црвенилом коже, увећаним и болним лимфним чворовима у пазушној јами и повишеном температуром. Оваква стања лече се антибиотском терапијом.

Прочитајте још: Јутарње вежбе смањују ризик за добијање РАКА - ево на који НАЧИН

Који симптом треба жене да доведе лекару?

- Најчешћи симптом рака дојке је чвор у дојци, који неретко жене саме напипају. Поред тога, други знаци који указују да се развија тумор у дојци јесу: увећање дојке, које води у асиметрију дојки (око 20% жена има природно асиметричне дојке, што се сматра нормалним налазом), црвенило и задебљала кожа, понекад кожа у виду „поморанџине коре“, „мрешкање“ коже, увлачење брадавице или крвави исцедак из брадавице. Истовремено, могу се напипати и увећани лимфни чворови у истостраној пазушној јами ако је дошло до проширења тумора у регионалне лимфне чворове. Треба имати на уму да нису сви увећани лимфни чворови захваћени метастазама.

Који су фактори ризика када је ова болест у питању?

- Фактори ризика од оболевања од рака дојке на које не можемо да утичемо су: пол (женски пол, само 1% од свих особа које оболе од карцинома дојке су мушкарци), животно доба (што смо старији, то је и ризик од оболевања већи), позитивна породична историја за рак дојке (рак дојке код мајке, сестре или ћерке два пута повећава ризик од појаве рака дојке), наследни фактори (наслеђена штетна мутација на БРЦА 1 и 2 генима код мање од 10% пацијената са раком дојке), повећана густина жлезданог ткива код млађих жена. Фактори на које можемо да утичемо су: одржавање индекса телесне масе у оптималним границама (18 – 25 кг/м2), што значи да је гојазност значајан фактор ризика, затим, редовна физичка активност и смањена конзумација алкохолних пића.

Како најефикасније вршити самопреглед дојки?

- Саветује се да свака жена једном месечно ради самопреглед дојки. Код жена које имају менструацију, преглед се врши у другој недељи (7. до 10. дана) од започињања менструације.

Прочитајте још: Који СИМПТОМИ указују на АЛЕРГИЈУ на ГЛУТЕН: Обратите пажњу

Преглед се ради на следећи начин: стојећи испред огледала прво са спуштеним, а потом са подигнутим рукама, посматрамо да ли постоји асиметрија у дојкама, као нови моменат, да ли је кожа црвена, задебљала или на неком месту намрешкана и да ли постоји увлачења брадавице; потом се ради опипавање (палпација) леве дојке дланом десне руке хоризонтралним и вертикалним клизећим покретима у стојећем ставу, при чему је лева рука подбочена, водећи рачуна да ли се пипају неке отврдлине, а притиском прстима иза брадавице провери да ли постоји исцедак; потом се ово исто понови са десном дојком и левим дланом и исти преглед у лежећем положају; преглед пазушних јама ради се врховима прстију супротне руке с тим да је рука на страни прегледа на боку, а раме спуштено (обратити пажњу да ли се пипају отврдлине у том прегледу које би указивале на увећане лимфне чворове). Самопреглед дојки не може заменити мамографске скрининг прегледе.

Да ли долази до потпуног излечења карцинома дојке?

- До потпуног излечења може доћи код особа код којих се рак дојке дијагностикује у раном стадијуму болести, када је могуће одстранити тумор у целини и пазушне лимфне чворове, ако су захваћени тумором. Чињеница је да код сваког од ових пацијената постоји ризик од повратка болести, али је он то већи што је већи стадијум болести у тренутку постављања дијагнозе. На пример, пацијенти код којих се утврди да је захваћен већи број лимфних чворова приликом операције имају већи ризик од повратка болести у поређењу са пацијентима код којих се тумор није проширио ни у један лимфни чвор. Ипак, и код пацијената са негативним лимфним чворовима постоји ризик да се поврати рак дојке. Због тога се примењују додатне, тзв. ађувантне, терапије у циљу смањења овог ризика.

Прочитајте још: Слатка, укусна, сочна и изузетно здрава: Ево због чега треба јести ШАРГАРЕПУ

Која ће се терапија препоручити зависи од типа тумора, што значи да не добијају сви пацијенти исту терапију (хемиотерапија, хормонска, антиестрогена терапија или циљана терапија). Такође, зрачна терапија се примењује код оних пацијената код којих постоји већи ризик за поновну појаву тумора на истом месту где је настао (нпр. код поштедних операција када се не одстрањује цела дојка или код већег броја захваћених пазушних лимфних чворова). Зрачна терапија је локална терапија и значајно смањује ризике од поновне појаве тумора у регији дојке.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ