Свет са великом надом и нестрпљењем очекује серум који би нас заштитио од вируса короне
Корона односи животе и свет са нестрпљењем и великим ишчекивањем прати сваку вест која се односи на проналажење лека, вакцине пре свега, која би донела спас и олакшање.
Шта је то у ствари вакцина? То је биолошки препарат који садржи специфичне антигене који се примењују да би се добио активни имунолошкки одговор ради спречавања развоја болести.
Најчешће се примењује као превентивна мера код заразних болести, али се могу употребити и после излагања антигену. Вакцина садржи агенс који наликује на микроорганизам који узрокује болест.
Прочитајте још: ДОКТОР СЕ НИЈЕ ПРАО САПУНОМ 5 ГОДИНА: "Једино што на телу треба да перемо су наше руке!"
Често се прави од ослабљених или убијених облика микроба, протеина. Агенс стимулише имуно систем да препозна агенс као опасност и да га унушти. Теоретски, и у будућности организам препознаје сличне агенсе и уништава их.
Вакцинација је најефикаснији метод превенције заразних болести, мада су покрети против обавезне вакцинације све снажнији. Постоји много врста вакцина, за разне болести, а нама је у Србији остало сећање на "вариолу", односно на вакцинацију против великих богиња.
У ствари термини вакцинација и вакцина су и настали од латинског "Вариолае ваццинае" назива болести познате као "велике богиње крава". Овај термин је осмислио амерички лекар Едвард Џенер који се сматра и утемељивачем модерне вакцине.
Он је приметио да радници који су радили са кравама скоро никад не обољевају од великих богиња ако су претходно оболели од "крављих богиња".
Он је 1796. од једне девојке заражене крављим богињама узео гној из руке и затим је пренео тај "материјал" на загребану руку осмогодишњег дечака Џејмса Пипса, па је после шест недеља са његовим "узорком" вакциниса другог дечака. Ни један ни други се нису заразли великим богињама и Џенер је схватио да је на прагу великог открића.
Прочитајте још: Да ли сте чули за ЦРНУ ЛИМУНАДУ? Откривамо шта она чини за наш ОРГАНИЗА
Касније у 19. веку Луј Пастер усавршава вакцине и вакцинацију, постављајући темеље модерне медицине. Ипак, неки подаци показују да се у Кини још у 10. веку примењивала нека врста имунизације код малих богиња!
Најстарији документовани случај је, кажу из 15. века када су кинески исцељитељи користећи "назалну методу" (практично би неко ко је прележао болест дувао у нос здравих особа) или би лекари кроз нос пацијента уносили мале количине "заразног материјала".
Ова техника је примењивана у 16. и 17. веку, а два извештаја о том начину лечења у Кини су 1700. године стигла у Краљевску академију у Лондону. Један извештај је потписао др Мартин Листер а други један од шефова Источно-Индијске компаније који су присуствовали лечењу радника из Кине.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
