Наследник легендарног МГ42 се деценијама користио као универзални митраљез у мноштву светских армија, а лиценцне копије су произвођене у више фабрика
Немачки универзални митраљез МГ3 у калибру 7,62x51 мм НАТО је наоко идентичан прослављеном МГ42, али осим промењеног калибра постоје још неке друге, битне разлике.
Прочитајте још: Прецизан рафал иза Гвоздене завесе (ФОТО)
Од момента његовог увођења у службену употребу, немачки Бундесвер је користио ово оружје за све могуће намене, почев од одељенског пушкомитраљеза, потом митраљеза на постољу у улози средства подршке, а бројни примерци су били монтирани на оклопна возила, пловила и летелице.
Реверзним инжењерингом до старог решења
Митраљез МГ3 има врло висок општи квалитет машинске израде, а унутрашњост механизма је по одређеним детаљима различит у односу на М53, фото: М. Милановић
С обзиром да је оригинална техничка документација за МГ42 остала на територији под совјетским утицајем, развојни стручњаци фабрике “Рајнметал” су реверзним инжењеригом успели да креирају проверену конструкцију која је означена као МГ1. После ректификације нишана на нови метак и примену хромиране цеви названа је МГ1А1 или МГ42/58. Следећа промена односила се на увећану масу затварача и другачији уводник реденика који је омогућавао да се пођеднако успешно користе реденици старог типа и амерички дезинтегришући реденик.
Различити оптички уређаји чине стару конструкцију И те како конкуретном, фото: приватна збирка
Од 1966. године је почела производња верзије МГ3, која је те године и службено уведена у наоружање Бундесвера. Основна пешадијска варијанта је остала под ознаком МГ3, док је верзија предвиђена за монтажу на различите платформе добила сигнатуру МГ3А1. Техничка упутства су саветовала да се цеви мењају после 150 испаљених метака, иако су биле хромиране и у одређеној количини полигонално ожлебљене ради свеукупне отпорности. По ондашњим војним стандардима, оне су могле да издрже око 16.000 испаљених метака пре него би се сматрале делимично истрошеним.
Претешка цев
Армијски стручњаци НАТО држава нарочито позитивно оценили квалитет израде цеви ових митраљеза, које су биле дужине 565 мм и тврдо хромиране читавом површином унутрашњости која је имала четири жлеба са кораком увијања 1:305 мм. Нарочито их је импресионирала могућност брзе замене ради спречавања прегрејавања, иако је било притужби на укупну масу сваке цеви од чак 1.800 грама.
Оружје је могло користити два типа реденика (немачки са МГ42 и амерички), капацитета 50, 100, 120 или 250 метака, а компанија Х&К је развила нарочити добош који је примао реденик од 120 метака, док је муницијска кутија ДМ2 садржала реденик под ознаком ДМ1 са 250 комада муниције. Најозбиљнија замерка се односила на релативно кратку нишанску линију (430 мм) са подеоцима од 200 до 1.200 метара. Опционо је био нуђен и оптички нишан “Зиелфернрохр” увећања 4x24 када је оружје кориштено са постоља.
Прихваћен у више од 35 држава
Митраљез МГ3 је увршћен у наоружање завидног броја земаља: од Европе, преко Средње и Јужне Америке, Блиског Истока до Индије, Бангладеша, Аустралије... Осим примерака произведених у фабрици “Рајнметал” у Немачкој, на основу лиценце су га правиле или праве аустријски “Штајер”, грчки ЕБО, италијанске фирме “Берета” и “Франки”, мексичка СЕДЕНА, потом “Ка Па Са” из Мјанмара, ирански АМИГ, пакистански ПОФ, шпански ЦЕТМЕ, судански МИЦ...
Разлика склопа скривача пламена, фото: М. Милановић
Уз варијанте попут шведског Ксп м/94, суданског Карар, финског КК МГ-3, португалског м/960, те необичног троцевног РМГ 7,62 које је “Рхеинметалл Дефенце” осмислио као оруђе за монтажу на возила, те двоцевног МГ-14З развијеног од стране “Тацтицс Гроуп ГмбХ”, који је не тако давно представљен као перспективни експеримент.
Упоредни тест
Са задовољством смо приступили упоредном тесту турске верзије МГ3 који производи фабрика МКЕК и домаћег популарног “шарца” М53 који је развијен за потребе ЈНА. Иако су различитог калибра и одређених осталих примењених техничких решења, оба оружја се у техничком смислу ослањају на базични принцип кратког трзаја цеви и отварања затварача са ваљцима што је генерална карактеристика МГ42.
Познато је да сви деривати МГ42 своје квалитете исказују управо када се користе са постоља и контролисаним рафалима, јер је прецизност такве паљбе неупоредиво боља.
Птрочитајте још: НАЈЛОШИЈИ ПУШКОМИТРАЉЕЗ свих времена (ФОТО)
Турска варијанта митраљеза МГ3 има врло висок општи квалитет машинске израде и примењеног материјала, а унутрашњост механизма је по одређеним детаљима различит у односу на М53. Најпре се уочава другачија разводна полуга, уводник реденика, скривач пламена, те склоп затварача. Испробали смо овај модел са оба типа реденика (са и без могућности одвајања чланака током паљбе и екстракције чаура), муницијом ужичког “Првог партизана” калибра 7,62x51 мм НАТО са зрном масе 145 грејна, означеном као М80.
Предност турског модела
Без посебне припреме оружја за дејство (подмазивања реденика и радних делова), седећим ставом и ослонцем атипичних ножица померених уназад, контрола митраљеза је била за сваку похвалу уколико стрелац може да одмери оптималну дужину рафала. Прецизност и тачност паљбе су у пројектованим параметрима за тај тип оружја на доступној удаљености од 300 метара до циља, а није било битне разлике у односу на ранија искуства када су коришћени МГ42 или домаћи М53.
Турска варијанта митраљеза МГ3 се показала изванредно, фото: М. Милановић
Премда имамо подугачку историју и емотивну повезаност са моделом који датира из СФРЈ и ЈНА времена, још једном се показало како је култ овог оружја делимично предимензиониран иако је у условима дејства са војном муницијом производње ППУ из периода краја седамдесетих година на нашем тесту остварена беспрекорна поузданост и завидна прецизност.
Нема потребе за упоређивањем који модел је бољи, али још једном се показало како и зашто је копија конструкције Луиса Штангеа још увек и те како употребљива и у наше доба.
Фама о пуцању с кука
С обзиром да су у кинематографским остварењима “жестоки борци” дејствујући са кука и уз коришћење добоша непрекидним рафалима косили противнике као снопље, многи неупућени заљубљеници су покушавали да исто примене приликом сусрета са неком од варијација. Осим несврсиходног утрошка муниције, обично се дешавало да стрелац буде избачен из равнотеже и за сва времена на тежи начин научи лекцију како неке ствари постоје само у машти.
Птрочитајте још: Кинески пригушени аутомат за диверзанте (ФОТО)
Другачији уводник реденика је омогућавао да се пођеднако успешно користе реденици старог типа и амерички дезинтегришући реденик, фото: М. Милановић
После преко шездесет година "службе", може се безрезервно констатовати како је МГ3 била једна од најквалитетнијих конструкција у свом домену, што је својевремено инспирисало скоро све чланице НАТО пакта да размотре увођење овог митраљеза у опрему својих снага.
Милан Милановић
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
