Након трапаве недеље или Духовске недеље почиње пост који траје све до Петровдана, празника Светих апостола Петра и Павла који се обележава 12. јула
Петровски пост један је од четири велика поста верника у Српској православној цркви. Иако мање строжији од Божићног поста, током поста Светих Апостола не једе се месо, бели мрс и јаја.
Један од четири велика поста код православних верника.
Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а завршетак је непокретан. Тако Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Пост на води и уљу
У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води. Уторак и четвртак се постена уљу, док су субота и недеља на риби.
Сврха постане може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример потом следили Богородица и апостоли.
Овај пост установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили.
Није строг као Божићни пост, али среда и петак се посте на води.
Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте на води.
Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
Свети Јован Лествичник, велики учитељ вере, записао је у својим поукама да је "пост гашење пламена телесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубелости, олакшица сна".
У народу влада уверење да онај ко може да се уздржи од прекомерног јела, има снаге и да се уздржи од злих мисли и дела.
