Постоји неколико ретких раса паса.
Неки живе у специфичним поднебљима и слабије су распрострањени по остатку света, а неки се користе строго у одређене сврхе, као што је тражење тартуфа и чувања оваца, стога је мало вероватно да сте за неке од таквих раса чули ако се таквим делатностима не бавите.
Ово је пет најређих врста паса на свету:
Норвешки лундехунд
Чудна и необична раса. На сваком стопалу има шест прстију, а главу уназад може савити готово толико да са њушком дотакне леђа. Лундехунд је у Норвешкој првобитно хватао Пуфине, специфичне птице које живе на северним обалама, због своје вештине у пењању по клисурама. Готово је изумро током Другог светског рата, али норвешки узгајивачи успели су да одрже ову расу у животу.
Због своје енергије и личности одличан је љубимац за активније породице које воле авантуре, истраживања и честе дуге шетње.
Лагото Ромагноло
Често га мешају са пудлама, но Лагото Ромагноло је заправо најстарија раса за лов на води. Ловци су га у Италији вековима користили да доноси упуцане патке са језера, а то му лежи због непромочивог крзна налик вуни, оштрог њуха и мишићаве грађе. Данас их људи ипак углавном користе за тражење тартуфа те је тренутно једина позната раса на свету коју људи за то користе.
Азавак
Азавак или сахарски хрт афрички је пас смеђе боје или боје песка. Карактерише га мршаво и гипко тело и краљевско држање.
Познат је као врло нежна и својој породици привржена раса. Према странцима је неповерљив и не воли кад га дирају, али људе с којима живи обожава.
Потребно му је најмање пола сата трчања или активне игре свакодневно, а будући да долазе из пустиње уживаће у летњим данима. Из истог разлога зими ће им требати одећа, јер не подносе хладноћу.
Видраш
Видраш је, како му име и говори, створен је за лов на видре, међутим, изузетно је привржен, разигран и веран кућни љубимац.
Уши су му дугачке и опуштене, длака оштра, а њушка дугачка и длакав. Видраши се први пут спомињу у документима енглеског краља Џона из 13. века, а данас је готово на граници изумирања. Мишићна маса достиже и преко 50 килограма и не убрајају се у чисте и уредне псе, будући да им на длакавим шапама остаје много прљавштине.
Муди
Ова мађарска раса користила се углавном за чување стоке и оваца, а данас их је у свету мање од хиљаду. Ретко их има изван Мађарске и околних земаља.
Мудији су изузетно енергични и траже пуно активности. Паметни су и дугог животног века, али од својих власника очекују пуно труда и опреза, јер се са другим псима не слажу баш најбоље.
Заузврат ће бити марљиви и одани те ће, по потреби, њихови урођени заштитнички инстинкти доћи до изражаја.
