Каква је била Ђија? Први прави амерички топ модел, прелепа, бунтовна, славна, до сржи другачија, бескрајно талентована, али надасве усамљена и несрећна, јер мада је имала све што је одувек желела, љубав и срећа стално су јој измицали из руку. Сва трагедија лика славне манекенка најбоље се види у њеним речима: "Знам да је Бог имао велике планове за мене, али мислим да нису предодређени за овај живот".
Ђија Каранџи је у свет моделинга упловила сасвим ненадано, када ју је као тинејџерку у дискотеци приметио фотограф и фризер Маурис Танебаум.
- Видео сам је, и нисам могао да се одвојим од ње, док је не фотографишем. Она је била фасцинирана идејом да позира. Видела се та сирова, нетакнута лепота - причао је касније.
Он је фотографије послао једној од најбољих тадашњих модних агенција на чијем је челу блистала Вилхемина Купер, која се заљубила у Ђију на први поглед, опраштајући јој недостатак висине и велику нетипичност.
У свету бледоликих, гламурозних плавуша Ђија се истакла као бринета, тамне коже и очију, увек ненашминкана у одећи за сваки дан – џинсу, патикама, кожним јакнама, војничким панталонама, белој кошуљи, својеглава, тако другачија, само своја, са вечитим ставом “Хеј, ово сам ја, узми или остави”.
Вртоглави успех
Ђијина специфичност није имала границе – она је отворено признала и своју хомосексуалну опредељеност, што није било чудно у свету који ју је окруживао, али манекенке нису имале луксуз да се тиме поносе, с обзиром да су представљале престижне агенције.
Упркос овој контроверзи, заносна фигура, божанствено лице и редак таленат да кокетира са апаратом прокрчили су јој пут ка вртоглавом успеху, обезбедивши бројне насловне стране, провокативне едиторијале и сарадњу са најутицајнијим светским фотографима.
- У каријери сам срео три модела од којих ми је застао дах. Ђија је била последња! - истакао је касније Франческо Скавуло, један од фотографа, касније и њен близак пријатељ.
После само годину дана проведених у Њујорку постала је најтраженији модел, инкасиравши 100 хиљада долара, посећујући најелитније клубове, и уврстивши се у сам крем друштва, под руку са рок звездама, глумцима и ТВ лицима.
Ипак, Ђијина стварност имала је и другу страну медаље…
Сама у свету који прождире
Млада и сама у свету који прождире, вечито је трагала за љубављу и прихватањем, а у лице ју је “шамарала” реалност – повратак у празан стан у коме нема никога ко би је загрлио.
Ђија никада није крила своју усамљеност.
– Новац ме не интересује. Имам све што сам икада желела, али дошла сам до тачке да се питам “Шта ће ми, дођавола, то?”. Ја хоћу више, хоћу срећу, љубав, хоћу да имам неког ко би бринуо о мени – говорила је.
Спас је потражила у породици, месецима молећи брата и мајку да јој се придруже, што они, несвесни озбиљности ситуације, нису прихватили. Ђијина жеља да има неког поред себе ишла је дотле да би у приликама када се мајка растајала од ње, вриштала, пузала и преклињала да остане.
На крају, да би побегла од страшне самоће окренула се алкохолу, пилулама и опијатима, што је једном за свагда променило ток њеног живота!
Трагедија “најлепше”
Убрзо, учинило јој се да јој се дуго очекивана срећа у љубави коначно осмехнула. Ђија започиње страствену, дивљу и бурну романсу са шминкерком Сенди Линтер, али је ова брзо напушта, неспремна на осуду јавности и ризик од рушења каријере.
Управо у то време, скрхана и сломљеног срца, Ђија сазнаје да је њена заштитница, послодавка и “друга мајка” Вилхемина, умрла од рака плућа. Изгубљена, без праве особе да је подржи и усмери, она још више тоне у наркоманију, полако постајући потпуно зависна од хероина.
Мада је околина знала да користи четири кесице хероина дневно, што је смртоносна количина, нико јој није прискочио у помоћ. То ју је коштало каријере – постала је непрофесионална и конфликтна, каснила је на снимања… Њена популарност није јењавала, и даље је била једна од најтраженијих модела, јер су сви знали да су њене фотографије легенадарне и тако посебне – једноставно, све су “продавале”.
Године дрогирања оставиле су трага – Ђију смењују полетније, млађе и здравије манекенке, и она је полако схватила да нешто мора да промени. Тада се јавила у клинику за одвикавање.
Упоредо, покушала је да обнови каријеру. И ту је пронашла пријатеља. Фотограф Скавуло помогао јој је, дословце јој поклањајући насловну страну “Космополитена”, која је била и последња у њеној каријери.
И, иако је још једном заблистала, зла коб се већ сручила на прелепу Американку – Ђији дијагностикују сиду, тада још увек мало познат вирус. Последње месеце провела је у болничком кревету, не одвајајући се од мајке, окренувши се вери и Богу.
Преминула је 1986. у 26. години, оставивши непроцењиво наследство у моди, трајно поставивши највише стандарде у моделингу и манекенству.
Ђија се сматра једном од првих познатих жена које су умрле од сиде. Њена смрт није била објављена ни у једним новинама, па је Холивуд за њу сазнао тек много касније. На сахрани није присуствовала ниједна особа из света моде, већ само најужа породица и неколико пријатаља.
(Историјски забавник)
