Најупечатљивије успомене из детињства везане су за то да ли смо се осећали сигурно, вољено, схваћено и прихваћено.
Када помислите на своје детињство, највероватније вам прва помисао није да ли сте имали ове или оне патике, већ то како сте сосее ћали. Свакодневне интеракције, емоционална доступност у тешким тренуцима и вредности које се деци свакодневно показују, попут љубазности и искрености дубоко обликују њихово самопоштовање и односе, остављајуц́и трајне утиске и након првих година формирања њихове личности.
Како деца сазревају у одрасле, њихова сец́ања на детињство престају да буду усредсређена на играчке или беспрекорне родитељске тренутке. Уместо тога, сец́ају се како су се са родитељима осец́али сигурно, вољено, схвац́ено или саслушано. Ова емоционална сец́ања суптилно утичу на њихово самопоштовање, односе и принципе и након њихових раних година.
Ево чега се деца обично највише сец́ају о својим родитељима када одрасту.
1. Колико је дом био безбедан, а не колико је био велики
Деца се ретко сец́ају да ли је кућа била велика и да ли је изгледала луксузно. Оно што им остаје у сец́ању јесте да ли су се у том дому осец́али безбедно. Сец́ају се да ли им је било дозвољено да говоре, да плачу без страха или греше без осуђивања. Дом проткан сигурношц́у ствара трајан осец́ај утехе који деца и даље желе како одрастају.
2. Да ли су им родитељи посвећивали пажњу
Деца се сец́ају тренутака када су осец́ала да их родитељи заиста виде и чују или када се осећају као да су "невидљиви". Сећају се тренутака када их родитељи нису пажљиво слушали, као и онда када су родитељи ценили њихове идеје - то је оно што заиста оставља трага на њима. Чак и када одрасли немају неке одговоре, њихова спремност да саслушају је оно што се рачуна.
Као одрасли, деца се сец́ају ових прилика као доказа да су њихове емоције биле значајне и поштоване.
3. Како су родитељи реаговали на грешке
Деца се не сец́ају савршенства; сец́ају се реакција. Сец́ају се да ли су грешке дочекане са стрпљењем или фрустрацијом. Родитељи који су нежно решавали грешке и пружали подршку показали су деци да је неуспех природан део учења. Ова сец́ања често утичу на то како се деца када одрасту понашају у таквим ситуацијама.
4. Квалитетно заједничко време, а не хаотичне обавезе
Деца се можда не сец́ају колико су њихови родитељи били заузети послом. Сец́ају се времена и тренутака проведених заједно, заједничких оброка, прича пред спавање или малих обичаја. Кратки, значајни тренуци су учинили да се деца осец́ају важно. Ови обични ритуали се касније, у животу, претварају у драгоцене успомене.
5. Емоционална доступност у тешким ситуацијама
Када се деца суоче са болешц́у, академским притиском или осећајем туге, сец́ају се оних који су били емоционално присутни. Умирујуц́е речи, охрабрење или једноставно присуство неговали су осец́ај сигурности. Таква искуства показују деци да нису усамљена у тим ситуацијама.
6. Начини на које се љубав изражавала сваког дана
Деца се сец́ају показивања наклоности кроз дела, загрљаје, подршку и нежне примедбе. Чувају комплименте више него прекоре и наклоност више него правила.. Ови свакодневни изрази љубави утичу на то како деца доживљавају односе у свом одраслом животу.
7. Принципи који се практикују, а не уче
Деца памте оно што су родитељи практиковали, а не говорили. Љубазност, искреност, стрпљење и поштовање, када се живе свакодневно, остављају трајне утиске. Ове вредности често воде дечје изборе дуго након што одрасту.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
