Деца толико воле да се похвале, поготову када нешто нацртају, направе, имају постигнуће за које желе признање
Пуни поноса доносе свој рад учитељици у вртићу, родитељима и они им одмах кажу: Браво, како си то сјајно урадио! Свака част!”
Учитељица у Монтесори вртићу Александра Греј, на свом профилу, објашњава, како она то баш никад не ради и да шта више, избегава. У овом популарном начину васпитања деце, каже да се такве испразне похвале, која су јако често трошене, на разне начине тумачене, до границе да више ни не носе било какво значење, прескачу, јер просто децу остављају врло индиферентном. Уместо ових празних фраза, користи се конструктивна похвала које се фокусира на конкретан труд, залагање, детаље, постављање питања.
Уколико дете донесе тек нацртан цртеж, учитељица ће похвалити колико је времена и труда уложио малишан, питати како се осећа сада? Када дете порасте, можда ће коментарисати колико је било тешко нацртати јер се боја разливала.. На овај начин деца почињу да се самосагледавају и осећају понос, уместо да стално траже потврду од стране одраслих. Када усвоје ову врсту комуникације, радиће оно што заиста желе да раде, не нешто за шта ће их сигурно хвалити, неће им бити потребно спољашња валидација сопствених квалитета.
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
