Видовдан је дан када су се десиле неке од најважнијих и најтрагичнијих епизода у нашој историји. Од боја на Косову, преко атентата у Сарајеву, до пресудних политичких тренутака – Видовдан је постао симбол страдања, жртве, али и непоколебљиве вере у правду.
За Србе, 28. јун – Видовдан – није само црвено слово у црквеном календару, већ дан који носи тежину векова, судбине и идентитета. Током историје, управо на овај дан догодили су се кључни догађаји који су обликовали не само српску, већ и светску историју.
1389. – Косовска битка
На Газиместану, на Видовдан 1389. године, српска војска под вођством кнеза Лазара супротставила се османском царству. Битка против војске султана Мурата завршена је без јасног победника, али са огромним губицима на обе стране. Кнез Лазар је заробљен и погубљен, док је и султан Мурат убијен – по предању, од руке Милоша Обилића. Ова битка постала је темељ српске колективне меморије и духовног идентитета.
1914. – Атентат у Сарајеву
На исти датум, пет векова касније, Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Тај чин постао је повод за избијање Првог светског рата, који је променио лице Европе. Иако су се околности разликовале, симболика Видовдана као дана историјског пркоса и жртве остала је иста.
1921. – Устав Краљевине СХС
Видовдан 1921. обележен је и доношењем тзв. Видовданског устава, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је изазвао бројне контроверзе и несугласице у новој заједничкој држави, остао је значајан правни акт тог периода.
1989. – Говор Слободана Милошевића на Газиместану
На 600-годишњицу Косовске битке, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић одржао је познати говор на Газиместану, који је касније често тумачен као почетак турбулентних дешавања на Балкану током 1990-их
Видовдан као симбол:
Видовдан је више од датума – он је симбол страдања, али и вечног отпора и вере у правду. Српска православна црква тада обележава спомен светог кнеза Лазара и свих српских мученика, па се тај дан везује за духовну димензију народне борбе – где је правда изнад победе, а вера изнад политике.
У народу постоји и изрека:
„Све се дешава на Видовдан“ – не зато што судбина бира датум, већ зато што је кроз векове овај дан постао тачка окупљања историје, емоција и сећања.
(Н портал)
