Сваки родитељ жели да његово дете одраста срећно, сигурно у себе и спремно да се суочи са изазовима. Међутим, у ужурбаном породичном животу није увек лако приметити да дете има проблем са самопоуздањем.
Стручњаци упозоравају да је важно на време препознати знаке који могу указивати на то да дете сумња у себе, јер самопоуздање игра велику улогу у његовом емоционалном развоју.
Ментални тренер за развој психолошке отпорности Синдра Кампоф издвојила је три упозоравајућа знака на која би родитељи требало да обрате пажњу.
1. Дете стално говори лоше о себи
Један од најочигледнијих знакова ниског самопоуздања јесте када дете често критикује себе или се дуго окривљује након неуспеха.
Ако изговара реченице попут: "Ја сам потпуни промашај" или "Никад ми ништа не успева", важно је да му помогнете да схвати да га један неуспех не одређује. Уместо да фокус буде на грешци, разговарајте о томе шта је из тог искуства могло да научи. На тај начин дете учи да су грешке саставни део одрастања и прилика за напредак.
Кампоф, која ради са спортистима на превазилажењу неуспеха, саветује и једноставну технику – да дете симболично "отресе" са себе осећај разочарања. Овај мали физички покрет може помоћи да лакше остави негативне емоције иза себе.
2. Непрестано се пореди са другима
Поређење са вршњацима је нормалан део одрастања, али када постане учестало и дете стално мисли да су други бољи, успешнији или лепши од њега, то може бити знак нарушеног самопоуздања.
Како објашњава Кампоф, поређење нам помаже да пронађемо своје место у свету, али проблем настаје када дете своју целокупну вредност мери у односу на друге.
Родитељи могу да му помогну тако што ће разговарати о томе шта оно заиста жели да постигне и усмерити га на циљеве на које може да утиче сопственим трудом, уместо да се стално упоређује са другима.
3. Промене у говору тела и мањак енергије
Дете можда неће отворено рећи да се осећа несигурно, али његово тело може послати јасне сигнале.
Погнута рамена, избегавање контакта очима, ређе осмехивање или приметан мањак енергије могу бити показатељи да се бори са негативним мислима о себи.
Стручњакиња саветује родитељима да не умањују дечја осећања реченицама попут: "Ма, разведри се" или "Није то ништа". Много је корисније да помогну детету да препозна и именује емоцију коју осећа.
Ако детету тешко пада да говори о својим осећањима, може помоћи једноставна метода ПЦР (Паусе – Цалм Доwн – Респонд), односно:
- Застани – направи кратку паузу.
- Смири се – неколико дубоких удаха може помоћи да емоције ослабе.
- Реагуј – тек када се смири, дете може да размисли како жели да одговори на ситуацију.
Како истиче Кампоф, управо способност да дете научи да регулише своје емоције доприноси развоју самопоуздања и помаже му да се лакше носи са изазовима и притиском.
Ако приметите један од ових знакова, то не значи да ваше дете нужно има озбиљан проблем са самопоуздањем. Ипак, вреди разговарати с њим, пружити му подршку и показати да су грешке, несигурност и тешке емоције нормалан део одрастања. Уколико се овакво понашање задржава дуже време или утиче на свакодневно функционисање детета, корисно је потражити савет психолога или другог стручњака за ментално здравље деце.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
