Постоје многе ствари које ће се променити када одлучите да ступите у брак, па би било добро да унапред будете спремни на њих.
Савети за успешан брак често се своде на познате мантре - комуницирајте отворено, не идите љути на спавање и одржавајте страст.
И док су ови савети важни, љубавни парови који су заједно деценијама често спомињу нешто друго - лекције које нису угодне, али су кључне за трајну и дубоку повезаност.
У наставку доносимо три неочекиване, али искрене истине о браку које могу помоћи да ваш однос остане чврст и у добрим и у лошим данима.
1. Искреност сама по себи није довољна
"Буди искрен!" често је златно правило за добар брак. Али, искреност без саосећања лако се може претворити у грубост с изговором.
Парови који остају заједно годинама знају да није поента само у томе шта говорите, него како то говорите. Истина изречена без обзира према емоцијама друге особе, може постати оружје, а не мост.
Једно истраживање из 2019. године је показало да брачно задовољство не зависи само од позитивних емоција, већ и од њиховог заједничког доживљавања.
То укључује међусобну бригу, емоционалну усклађеност и невербалне знакове попут тона гласа, погледа и говора тела.
Чак и у сукобу, парови који остану емоционално повезани чешће имају задовољније бракове.
Зато искреност у здравим везама долази с дозом пажње - важан је не само садржај, него и начин на који га преносите.
Ево како изгледа нежна искреност у пракси:
Створите осећај сигурности, не инфериорности - уместо да кажете "Увек си неодговоран с новцем!", реците "Брине ме наша финанцијска ситуација. Можемо ли заједно разрадити буџет?"
Изаберите прави тренутак - ако се партнер управо вратио с посла исцрпљен, причекајте мало с важним темама; озбиљни разговори имају више шансе успети у тренуцима мира и повезаности, попут шетње или опуштеног поподнева.
Искреност користите за повезивање, не за критику - није нужно рећи све што вам падне на памет; уместо "Стално си на телефону!", покушајте са "Недостају ми наши разговори. Можемо ли вечерас јести без екрана?".
Груба искреност можда вам олакша савест, али нежна искреност јача вашу повезаност. А управо је то оно што брак држи на окупу.
2. Понекад ћете морати да "одустанете" од дела себе
У тешким животним фазама многи парови схвате да је за опстанак везе потребно променити одређене делове себе - оне који више не служе заједничком "ми".
Једно истраживање из 2018. године је пратило 169 парова у првих 18 месеци брака и показало да промене личности попут смањења раздражљивости или повећања савесности могу значајно повећати брачно задовољство.
Није толико важно какви сте били на почетку везе, него јесте ли спремни да растете заједно.
Ево што то значи у пракси:
Одустајање од улога које стварају удаљеност - бити "вук самотњак", "перфекциониста" или "онај који је увек у праву" често је само облик самоочувања; када отпустимо те маске, отварамо простор за блискост.
Промена навика које спутавају љубав - за неког то значи престати с честим изласцима и алкохолом, за другог научити решавати конфликте без оптуживања; то нису присилне промене, већ заједничке одлуке.
Одабир блискости уместо ега - то значи послушати чак и кад вам се не да, извинити се без “али”, тражити помирење иако још увек боли.
Парови који опстају не боје се промене – они је прихватају. Јер брак не значи само остарити заједно, него и одрасти заједно.
3. Жалићете за неким старим верзијама ваше везе
Оно о чему се ретко говори јесте - туга у браку. Чак и најсрећнији парови пролазе кроз фазе жаљења за оним шта је било - спонтаношћу пре деце, лакоћом смеха пре животних брига, младоликошћу и безбрижношћу коју су некад делили.
Та се туга може појавити у различитим облицима:
Недостају вам раније верзије једно другога - можда ваш партнер више не пише песме у поноћ, него рано иде на спавање - али је постао стабилан, поуздан и топао; ипак, осећате као да жалите за верзијом њега која још постоји, али више није иста
Тугујете за собом каква сте били - можда сте некад били духовити, енергични и пуни ентузијазма и сада вам то недостаје; тај осећај може бити попраћен сузама, тишином или необјашњивом тугом.
Процес исцељења не почиње заборављањем, него признавањем тих осећања. Гледање старих фотографија, присећање с партнером или заједничко неговање успомена може помоћи. Јер раст подразумева промену - а свака промена оставља нешто вредно иза себе.
(Супер жена)
