· · Komentara: 0
DRUŠTVENE MREŽE

Film koji je uzdrmao duhove: Društvene MREŽE zarađuju na našim MISLIMA, evo i kako

Film me je zgrozio! Strašniji je od svih horora koje sam ikada gledala! To su samo neki od komentara onih koji su odgledali dokumentarni film "Društvena dilema", koji se bavi nevidljivim uticajem tehnologije i društvenih mreža, na naše živote.

1604928741_Depositphotos_336898658_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

Preko noći, dokumentarni film uzdrmao je duhove. NJegovi autori za sagovornike imaju važne aktere i kritičare silicijumske doline i društvenih mreža.

Pročitajte još: Decenijama su nas PRIPREMALI za KORONU, a ovaj MURAL je DOKAZ! (FOTO)

"Društvena dilema" reditelja Džefa Orlovskog polazi od činjenice da svi mi znamo ili osećamo da su društvene mreže u nekoj meri štetne, osećamo da stvaraju zavisnost sličnu onoj koju pokazuju narkomani, ali po tom pitanju ništa dalje ne preduzimamo.

Film se, dakle, bavi upravo nevidljivim uticajem tehnologije, prvenstveno platformi i društvenih mreža, na naše živote, u ekonomskom, psihološkom i političkom smislu, kao i našom nespremnošću da reagujemo.

Pročitaje još: Na UŽAS Mikija Mausa najveći sindikat u DIZNILENDU imaju MAČKE, da li znate koje još ŽIVOTINJE tamo RADE?

Što duže gledamo ovaj jednoipočasovni film, sve nam se više čini da je u pitanju još jedna "Blek miror" epizoda, a ne dokumentarac koji se bavi stvarnim stanjem stvari.

50 dizajnera je promenilo svet!
Forbs piše:
"Našim se mozgovima se stalno manipuliše, a algoritmi već utiču i na procese razmišljanja, budući da su kreirani da nam privuku pažnju i nateraju nas da kupimo neki proizvod. Među ponuđenom robom su se, između patika i najmodernijih telefona, našle i izobličene ideje o svet...".

"Društvena dilema", pritom, donosi razgovore i ispovesti više kompetentnih aktera koji su u određenoj meri kreirali platforme poput "Fejsbuka", "Tvitera", "Instagrama", "Pinteresta" i zatim, kada su shvatili da je đavo odneo šalu, od svojih poslodavaca pobegli glavom bez obzira.

- Nikada u istoriji 50 dizajnera nije donosilo odluku koja će uticati na dve milijarde ljudi - kaže Tristan Haris.

Pročitajte još: SIMPSONOVI su ponovo uspeli: Predvideli IZBORNU KRAĐU, ali i nešto još STRAŠNIJE!

Film objašnjava da tvorci društvenih mreža u početku sigurno nisu imali loše namere i da je sve stvoreno sa pozitivnim ciljevima, ali i da se tada nije razmišljalo o kasnijim mogućnostima zloupotrebe.

Lajk je trebao da širi pozitivu, ne depresiju!

Džastin Rozenstajn, autor "Fejbukovog" "lajka", kaže kako ga je stvorio da bi širio pozitivu, a ne da bi podstakao depresiju i mnogo gore dijagnoze, što je mnogima izazvao manjak lajkova u životu.

"Lajk" je treba da širi pozitivu, ali... Foto: Piksabej

Danas, međutim, na hiljade inženjera koriste psihologiju kako bi kroz ove platforme otkrili i iskoristili ljudske slabosti, pa se pravi začarani krug u kome je konačan rezultat zavisnost i manipulacija. Cilj je da se što više zaradi, a samim tim nema previše briga za posledice - problemi sa privatnošću i psihom korisnika postaju kolateralna šteta.

Dopamin za osvežavanje
Svi osećamo obavezu da proverimo notifikacije ili osvežimo zid na "Fejsbuku" ili "Instagramu". I svaki put zid pokaže nešto novo i neviđeno, a osvežavanje otpušta malo dopamina u glavama.

Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE

Naši lični podaci su zapravo valuta kojom razne platforme trguju, ali trebalo bi da se zapitamo koliko je naše vreme koje im dajemo skupo.Tehnologija je počela da izvlači najgore iz nas i to je zapravo najveća pretnja čovečanstvu.

Aplikacije koje koristimo dizajnirane su i u njihovo stvaranje su uložene  milijarde i angažovani su najpametniji ljudi da bi nas učinili zavisnim od sadržaja. Za razliku od narkomana, alkoholičara ili kockara - društvene mreže ne ispoljavaju direktno merljivu štetu.

Cilj kompanija je da otkriju našu pažnju...

Istražujući ovaj fenomen, Marko Rakar je zaključio kako je pravi cilj kompanija koje su stvorile društvene mreže zapravo "rudarenje" naše pažnje, pri čemu se koristi čitav niz različitih trikova kako bismo što više vremena dnevno potrošili na njihovim platformama.

Neravnopravna borba
Društvena mreža o nama zna sve, pošto kroz naše objave, lajkove, komentara i fotografije nepogrešivo kompletira naš psihološki profil. Mi o mreži znamo vrlo malo. Borba je  neravnopravna: pojedinc zarobljen u eksperimentu, a sa druge strane ga posmatra i analizira nepoznati broj računara, algoritama, ali i psihologa, marketinških stručnjaka i ko zna još sve ko.

Pročitajte još: RAZOTKRIVENO! Mit o 100. MAJMUNU objašnjava kako se ZNANJE širi PLANETOM

Džef Orlovski ukazuje i na kobne posledice prekomerne izloženosti društvenim mrežama na naše svakodnevne živote, ali i na njihov negativni učinak na ekonomiju i društvo. Dotiče se i njihovog uticaja na međuljudske odnose, stavljajući akcenat na porodicu i život mladih.

Nosimo ga u toalet, na spavanje, budi nas...

Društvene mreže danas uništavaju veze, brakove, a ponekad dovode i do raskola u porodici. Mobilni telefon nosimo u toalet, sa njim se budimo i odlazimo na spavanje, ne ispuštamo ga iz ruke ni dok jedemo.

Pročitaje još: Rešenje TAJNE STARE 130 GODINA! Odao ga DNEVNIK: DžEK TRBOSEK je bio H. H. Holms, inače rođak MEGAN MARKL

Samoubistva
Broj tinejdžerki u SAD koje su se počinile samoubistvo bio je identičan poslednjih decenija. Od 2011. godine, kada društvene mreže uzimaju zamah, taj broj rapidno raste!

U međuvremenu je "Fejsbuk" objavio da se algoritam koji koriste ne razlikuje od algoritama kakve koriste "Uber", "Amazon" aplikacije za upoznavanje...

Ipak, da li je "algoritamski" mehanizam baš tako naivan?

Profesorka Šošana Zubof koristi termin "nadzorni kapitalizam" kako bi opisala mutirani oblik ekonomskog sistema koji iskorišćava ljudsko iskustvo sa ciljem da proizvede i iskoristi predviđanja onoga šta ćemo činiti, čitati, kupovati i verovati.

Snouden oteran, a ljudi daju privatnost!

I, mada je većini taj nadzor jasan, očigledno nas za isti uopšte nije briga, što je posebno vidljivo u slučaju Edvarda Snoudena, koji je prognan iz domovine zbog razotkrivanja legitimno neoprostivih poteza američke vlade, a zabrinutost ljudi za privatnost nikada nije bila manja.

Pročitajte još: SVE SE ZNALO UNAPRED! Ako 1. januar padne u SREDU, biće GLADI, a ljudi će UMIRATI od ZARAZNE BOLESTI

Pitanje koje posle svega ostaje je - zašto dozvoljavamo da se ovo nastavlja? Uprkos pažnji i besu koji je navukao, ni film "Društvena dilema" neće suštinski ništa promeniti. Drugim rečima, i dalje ćemo biti robovi društvenih mreža i platformi i ljudi kojima se poprilično lako manipuliše.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.