Čuveni nobelovac i irski pisac Džordž Bernard Šo nije krio oduševljenje srpskim jezikom i ćiriličnim pismom, koje je nazivao “najsavršenijim pismom na svetu”. Štaviše, u svom testamentu ostavio je čak 367.000 funti onome ko uspe da pojednostavi englesku abecedu po uzoru na srpsku azbuku. Verujući u logičnost, ekonomičnost i preciznost ćirilice, Šo je smatrao da bi engleski jezik dobio na jasnoći kada bi preuzeo sličan sistem pisanja.
Džordž Bernard Šo bio je jedan od najhrabrijih i najduhovitijih pisaca svog vremena, ali i čovek koji se dokumentovano divio srpskom jeziku i kulturi. NJegov boravak u Crnoj Gori juna 1929. godine ostavio je brojne anegdote i utiske, koje su zabeležile tadašnje novine “Narodna svijest”.
– Bojao sam se da će me Crnogorci ovdje ubiti samo da me orobe – izjavio je Šo, ali je zatim, očaran lepotom i gostoprimstvom, dodao:
– Kad tamo oni mene nadarila njihova krasna i artistična narodna nošnja. Iz izvjesnih razloga sada mi je drago što sam došao u Crnu Goru.
Posetivši NJegoševu kapelu na Lovćenu, Šo je, zadivljen prizorom, postavio sebi pitanje:
-Da li sam u raju ili na Mesecu?-
NJegova duhovitost, mudrost i pronicljivost ostale su zapamćene u brojnim citatima koji se i danas često navode:
• Zapamti, prijatelju: sve što možeš da kupiš novcem već je jeftino
• Snovi se ostvaruju samo optimistima. Pesimisti imaju noćne more.
• Sada kada smo naučili da letimo kao ptice i plivamo kao ribe, ostalo nam je još samo da naučimo da živimo na zemlji kao ljudi.
• Iskrenost i lojalnost su skupi pokloni koje ne treba očekivati od jeftinih ljudi.
• Pokušajte da dobijete ono što volite, ili ćete biti primorani da volite ono što dobijete.
• LJude najviše zanimaju stvari koje ih se uopšte ne tiču.
Malo je poznato da je Šo jednu od svojih prvih književnih slava stekao dramom „Oružje i čovek“, komedijom napisanom na temu romantične ljubavi tokom Srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Taj komad ostao je značajan ne samo u okviru evropske dramaturgije, već i kao pokazatelj Šoovog trajnog interesovanja za Balkan i njegove narode. NJegovo divljenje prema srpskoj kulturi, jeziku i ćirilici ostalo je trajno zabeleženo – kao omaž jednog velikog uma jednom malom, ali izuzetno ponosnom narodu.
