Pesma Svetog vladike Nikolaja o Ognjenoj Mariji nije samo literarni biser, već živa molitva – upaljena sveća u tami, štit vere za sve koji trpe.
„Ne bojim se muka, samo mi budi blizu“ – šapuće Sveta Marina u času najvećeg stradanja. Nije to krik očajanja, već pobednički huk duše koja bira bol u ime ljubavi. Vladika Nikolaj, pesnik i prorok svog vremena, nije napisao samo pesmu o mučeništvu. On je sastavio duhovni štit za sve koji danas, u 21. veku, osećaju da se njihov krst lomi pod težinom.
U ovoj pesmi, Sveta Marina, u narodu znana kao Ognjena Marija, ne moli Boga da ukloni bol – ona moli da bude osnažena da ga izdrži. To je suština pravoslavne vere: ne bežati od krsta, već ga poneti do kraja.
„Budi blizu mene, snago mučenika, Da podnesem muke bez straha i krika.“
Svako ko je stradao, bio ostavljen, izdan ili slomljen u ovim stihovima može čuti svoje srce i dobiti utehu: ne moraš biti jak – dovoljno je da veruješ. Jer u toj veri sila se rađa.
Plamen koji ne sagoreva
U narodnoj svesti, Ognjena Marija je dan na koji se ne radi. Ona se poštuje iz straha, ali kod vladike Nikolaja, ona postaje nešto mnogo više – simbol unutrašnjeg ognja, koji ne prži, već čisti. To je plamen koji ne uništava, već vodi.
„Kao ovca pred gladnim vucima, Kao riba bedna, mrežom uhvaćena, No ja u Te gledam, Gospode spasenja!“
To nije poezija straha, već poezija hrabrosti. Vladika Nikolaj nije slavio patnju kao cilj, već je u njoj video prolaz ka večnosti – ako se ponese u ljubavi i molitvi. I ako se ne odustane.
Molitva za sve nas
„Volim muke s Tobom no sve trule slasti, Ja se klanjam, Spase, samo Tvojoj vlasti.“
U ovim rečima nema tragova moderne relativizacije. Ovo je vera kakva je nekada bila – i kakva nam je danas ponovo potrebna: bez uslovljavanja, bez trgovine sa Bogom, bez straha od žrtve.
Zato pesma o Ognjenoj Mariji nije samo istorijska ili duhovna. Ona je duboko lična. To je pesma za čoveka koji u sebi oseća da mora izdržati nešto veliko, a ne zna kako. Za onoga koji nema više snage, ali ima trunku vere.
Živa ikona u stihu
Ovu pesmu ne čitamo već pred njom stajemo. Kao pred ikonom. Kao pred svetlošću koja nas na trenutak zaustavi u tami. Ne traži objašnjenja. Ne dokazuje ništa. Samo nas poziva da se setimo:
„Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase, Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.“
Ognjena Marija, u stihovima vladike Nikolaja, nije figura iz prošlosti, već ogledalo naše vere.
Koliko smo danas spremni da volimo – i kad nas boli?
Koliko smo verni, kad sve u nama poziva da odustanemo?
NJena vera nije tražila lakši put već Božje prisustvo. I zato poslednji stih ove pesme ostaje da zvoni u svima nama kao lična molitva:
„Ne izbavi me, Gospode – samo mi budi blizu.“
Pesma vladike Nikolaja o Svetoj mucenici Marini
Marina se sveta Gospodu moljase,
I suzama toplim molitvu jačaše:
- Gospode Isuse, Bože moj i Spase, Ti svakom pomažeš, ko u Te uzda se.
Budi blizu mene, blizu moje duše, Kad neverni ponu telo mi da ruše,
Budi blizu mene, snago mučenika,
Da podnesem muke bez straha i krika. Kao ovca stojim pred gladnim vucima,
K'o samotna ptica pred mnogim lovcima,
Kao riba bedna, mrežom uhvaćena
No ja u Te gledam, Gospode spasenja!
Nek rastriu telo k'o jevtinu vreću,
Ja se Tebe, Hriste, otkazati neću;
Volim muke s Tobom no sve trule slasti,
Ja se klanjam, Spase, samo Tojoj vlasti.
Pobedniče smrti, đavola i ada, Kroza me ponovi te pobede sada!
Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase, Sto svakom pomažeš, ko u Te uzda se
ko veruje, svakome ko se nada u Boga i u NJegovu pravdu.
