Džudi Denč, poznata britanska glumica u 91. godini života podelila je svoje misli o smrti i starenju - ovako zamišlja svoj poslednji trenutak na sceni.
Dama Džudi Denč otkrila je mesto koje smatra svojim „mestom iz snova za odlazak sa ovog sveta”, a to nije lokacija koja bi vam prva pala na pamet.
Naime glumica ima karijeru kakvu bi malo ko mogao i da poželi, a iako je i dalje aktivna i omiljena ličnost britanske glumačke scene, ova 91-godišnjakinja je u poslednje vreme razmišljala i o svojoj smrti. Ipak, način na koji želi da ode sasvim je u njenom stilu – jedinstven i upečatljiv, baš kao i ona sama.
Glumica poznata po ulozi u serijalu o Džejmsu Bondu želi da premine u pozorišnoj garderobi, nakon što odigra predstavu života.
U razgovoru za list *The Times*, Denč je otkrila ko joj je bio inspiracija: pokojni glumac NJutn Blik.
Rekla je: „Želim da budem kao NJutn Blik, koji je preminuo u svojoj garderobi nakon predstave; želim da budem jedna od onih žena koje iskaču iz aviona kada napune 100 godina.”
Dobro, možda je ne bi trebalo podsticati da iskače iz aviona. Ali, umreti prirodnom smrću u dubokoj starosti, nakon što ste radili ono što volite i na mestu koje doživljavate kao dom... to je san za sve ljubitelje umetnosti.
Govorila je i o prednostima starenja: „Dodeljuju vam garderobu koja je bliže sceni.”
To, dakle, postavlja scenu za njeno idealno mesto za poslednji trenutak. Ali, nije sve tako sjajno.
„Morate da se nosite sa ljudima koji vas pitaju: 'Kada ćete se penzionisati?' ili 'Zar nije vreme da se malo odmorite i opustite?' Ne, dođavola, nije vreme za to”, rekla je ona govoreći o starenju. Ispostavilo se da ona čak i ne voli kada je nazivaju „nacionalnim blagom” Britanije, već kaže da to „prezire”.
Zašto? Rekla je: „Zbog toga zvučim kao neka prašnjava stara relikvija gurnuta u zadnji deo ormara, zajedno sa fosilima dinosaurusa i polomljenim rimskim štitom.”
Iako nema problema sa tim da iznese svoja razmišljanja i istine o svom životu, nedavno je priznala i nešto što se tiče zakona. Na primer, da je 30 godina vozila bez vozačke dozvole.
U svojim memoarima pod naslovom *Is It Too Late to Make a Run for It?* (Da li je prekasno za beg?), koje je napisala zajedno sa prijateljem i glumcem Brendanom O'Heom, navela je: „Zaista sam volela taj automobil. Imao je krov na sklapanje koji nije mogao da se zatvori, pa sam uvek u pretincu za rukavice držala nekoliko praktičnih kišnih kapa za slučaj da padne kiša. A onda su me zaustavili dok sam vozila oko Parlamentarnog trga.”
Objasnila je da je, kada je policajac zatražio vozačku dozvolu, priznala da poseduje samo privremenu dozvolu. Nakon toga, priznala je da je prijavljena zbog vožnje bez oznaka za učenike vožnje (tzv. „L-oznaka”) i sa neispravnim bočnim svetlom.
„Mislim da sam morala da se pojavim pred prekršajnim sudom u ulici Bou (Bow Street) – stvar je bila toliko ozbiljna”, prisetila se.
„U svakom slučaju, odlučila sam da pokušam i napisala sam pismo. ’Poštovani gospodine’, napisala sam, ’tog i tog datuma zaustavila me je policija i optužila da nemam oznake za učenike vožnje. Ja sam zapravo imala te oznake — bile su samolepljive, ali znate kakvo je vreme ovih dana, gospodine sudijo.’
„Zaista sam to napisala. Ipak sam kažnjena sa dve funte, što je u to vreme bio veliki novac.”
Rekla je da je konačno dobila vozačku dozvolu kada je imala 50 godina.
(Stil)
BONUS VIDEO:
