Pravoslavni vernici 14. oktobra obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, praznik koji podseća na veru u njenu zaštitu, molitvu i utehu koju vernici pronalaze u trenucima brige i neizvesnosti.
Ovaj dan zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji, a naročito mu se posvećuju žene, majke i porodice koje se mole za zdravlje, slogu i mir u domu.
Pokrov u doslovnom značenju predstavlja pokrivač ili plašt, dok u duhovnom smislu simbolizuje zaštitu Presvete Bogorodice i njeno molitveno zastupništvo za hrišćane. Zato se ovaj praznik ne doživljava samo kao sećanje na jedan događaj iz prošlosti već i kao podsetnik na značaj vere, nade i međusobne brige.
Kako je nastao praznik Pokrov Presvete Bogorodice?
Prema crkvenom predanju, praznik je ustanovljen u znak sećanja na događaj koji se odigrao 911. godine u Vlahernskom hramu u Carigradu, tokom svenoćnog bdenja.
Dok su se vernici molili, Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, prema predanju, ugledali su Presvetu Bogorodicu kako se pojavljuje iznad okupljenog naroda. Bila je okružena svetiteljima i anđelima, a u rukama je držala svoj omofor, odnosno pokrov, kojim je simbolično zaklanjala ljude okupljene u molitvi.
Ovaj prizor protumačen je kao znak njene brige i zaštite nad hrišćanskim narodom. Upravo zato pokrov predstavlja simbol sigurnosti, utehe i nade, posebno u teškim životnim trenucima. Praznik se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Zašto se Pokrov smatra posebno važnim praznikom za žene?
U srpskoj narodnoj tradiciji Pokrov Presvete Bogorodice često se naziva i ženskim praznikom. Presveta Bogorodica doživljava se kao zaštitnica majki, dece i porodice, pa joj se vernice na ovaj dan obraćaju molitvama za zdravlje, porodičnu sreću, mir i slogu.
Majke se mole za svoju decu, žene za dobrobit svojih najbližih, a devojke koje žele da zasnuju porodicu u molitvi traže utehu i nadu. Ova narodna praksa svedoči o dubokom mestu koje Bogorodica ima u duhovnom životu vernika.
Ipak, suština praznika nije u očekivanju da će se želje ostvariti samim poštovanjem običaja, već u veri, molitvi i nastojanju da se u svakodnevnom životu neguju ljubav, strpljenje i dobrota.
Koji običaji se vezuju za Pokrov Presvete Bogorodice?
Prema narodnom običajnom kalendaru, ovaj dan trebalo bi provesti u miru, molitvi i porodičnoj slozi. U pojedinim krajevima Srbije veruje se da žene na Pokrov treba da izbegavaju teške fizičke poslove i da praznik posvete porodici, molitvi i poštovanju Presvete Bogorodice.
Vernici koji žele da obeleže praznik mogu da odu u crkvu, prisustvuju liturgiji i upute molitvu za zdravlje svojih bližnjih. Za one koji ne mogu da posete hram, ovaj dan može biti prilika za mirno vreme provedeno sa porodicom i trenutak lične molitve.
Narodni običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali najrasprostranjeniji su oni koji nalažu odlaganje težih poslova za sutradan, poput pranja veša i poljskih poslova, a važio je i običaj da se na ovaj dan ne započinje nikakav novi posao.
Devojke i žene su odlazile u crkvu pred ikonu Pokrova Presvete Bogorodice i darivale peškir, maramu ili platno, simbolično ih stavljajući "pod pokrov" Bogorodice za zdravlje, sreću ili udaju.
Molitve za brak i potomstvo su takođe uobičajene na ovaj praznik - devojke koje žele da se udaju mole se da im Bogorodica ukrsti puteve sa budućim mladoženjom, dok udate žene koje nemaju decu poste, pale sveću i mole se za potomstvo. Udate žene su često kupovale hrizanteme i stavljale ih ispred vrata doma kako bi privukle ljubav, sreću i porodični mir na ovaj praznik.
(Lepa i srećna)
