· · Number of comments: 0
PRAZNICI

Ko je poslao prve čestitke u Srbiji? Napisala su ih dva najbitnija dečaka u tadašnje vreme (FOTO)

I eto nama još jedne Nove godine. Praznika koji spada u najstarije i najznačajnije u svim kulturama, vremenskim i geografskim.

1640012594_pjimage--86-.jpg
Foto: Treće oko

Neosporno je da je novogodišnje slavlje jedna od najlepših i najkorisnijih velikih iluzija, jer je stablo čovekovog života jednako ukorenjeno u stvarnosti i u mašti. Baš kao što duboko zaranja i u drevne arhetipove, uveravajući nas da moderno doba ponavlja neko davno, magijsko, veliko vreme, pročišćeno od svih depresija i moralnih korozija koje nagrizaju ljudsku dušu.

Odatle vodi poreklo i praksa čestitanja. Vezana za posebno vreme sveopšte regeneracije i ona je, sledeći precizan prevashodno jezički obrazac, preuzimala ulogu posredništva sa životodavnim silama koje je trebalo odobrovoljiti i simbolički usmeriti u jasno određenom pravcu.

Pročitajte još: Zašto se na VRH JELKE obično stavlja ukras u obliku ZVEZDE? Priča koju mnogi dele sa decom

Poznato je da su još stari Kinezi, pre više od dva milenijuma, ispisivali novogodišnje čestitke na crvenim glinenim tablicama i slali ih rođacima i prijateljima. Takve čestitke slali su i Rimljani, ali su njihove pločice bile ukrašene biljnim i drugim ornamentima...

Put savremenih čestitki
Sredinom prošlog veka, Henri Koul, trgovac iz Londona, želeo je da prijateljima i rodbini na poseban način čestita božićne i novogodišnje praznike. I zamolio je Džona Kalkota Horslija da napravi prigodnu grafiku koju će odštampati u hiljadu primeraka.Tako je i bilo te, 1843. godine. Čestitke sa crtežom radosno okupljene porodice garniranim moralističkim scenama darivanja siromašnih, brzo su rasprodate. 

Čestitke kneževića Milana i Mihaila

Međutim, možda najstarije, srećom sačuvane, novogodišnje čestitke u nas jesu one koje su sinovi kneza Miloša Obrenovića, kneževići Milan i Mihailo, uputili njegovom preosveštenstvu mitropolitu Srbije Meletiju, još 1832. godine (i to, precizno, 22. decembra). Pisane su po tadašnjem protokolu za pisanje pisama, ali – kako su kneževići u to vreme bili deca - uz mala odstupanja i primereno prazniku. 

Čestitke oba kneževića vizuelno deluju skromno, bez ukrasa, u vidu slike ili crteža. Uostalom, Srbija tek što je godinu dana ranije, u Beogradu, dobila prvu državnu štampariju (poznatu pod imenom Knjažesko-srbska knjipečatnja ili Tipografija), a čestitke se još uvek i nisu štampale ni u drugim zemljama Evrope. Pritom su obe čestitke ispisane na formatu hartije koji je znatno manji od onoga na kome su pisana pisma i odgovara otprilike današnjem formatu papira A4. 

Mlađi Mihailo, budući knez Srbije, koji je tada imao devet godina, čestitao je Roždestvo Hristovo (Božić) i Novo leto mitropolitu sledećom porukom:
 

„Ljubezni Popo!
Ja sam, fala Bogu, zdravo i dobro raspoložen i čestitam vam praznike nastupajuće Roždestvo Hristovo i Novo leto. I ljubeći vama ruke sa Vašim đakom i ostajem, vaš ljubezni Mihail Obrenović. 
U Požarevcu, 22. dekemvrija 1832.”

Sa istim datumom i mestom odašiljanja napisana je i čestitka starijeg kneževića, tada trinaestogodišnjaka, Milana: 

„Ljubezni Popo! Mi smo ovde svi zdravi i veseli, fala Bogu.
Čestitamo Vam nastupajuće Praznike da uzdravlju dočekate i provedete.
Pozdravljamo Vas i ljubimo ruku. Jesam Vaš iskreni poslušni sin Milan Obrenović.”

Ova čestitka ima i svoj dodatak, pri dnu papira, gde je knežević Milan dopisao: „No, vrlo mi je bilo žao kada ste mi javili u pismu da ste bili bolesni“.  

Zanimljivo je da su reči „poslušni sin“ precrtane, pretpostavlja se zato jer je knežević Milan, kao stariji sin kneza Miloša i knjeginje LJubice, bio prvi prestolonaslednik. Kao što je poznato, kasnije je i došao na presto abdikacijom kneza Miloša (13. jun) i vladao je samo do 8. jula 1839. godine, kada je umro i počiva u beogradskoj Crkvi Svetog Marka.

Usled bolesti i suprotstavljanja Saveta Namesništva nije imao priliku da kao knez potpiše nijedan akt i u istoriju Srba ušao je kao vladar sa najkraćim periodom vladavine (25 dana), da bi ga na prestolu nasledio mlađi brat Mihailo.

Više o ovoj temi možete pročitati u štampanom izdanju Trećeg oka.

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.